Nema čoveka danas, bio on vernik ili nevernik, koji ne bi želeo bar za trenutak da učestvuje u istinskoj radosti. Ali, mira i radosti niotkuda. Svuda bezizlaz, duša opatuljena u ličnim težnjama i željama koje proishode iz samoljublja i samoživosti, što dovodi do duhovne smrti koja ima za posledicu besciljnost i nemarnost za večno spasenje.

Ovakvo Vučićevo (samo)prikazivanje - malo tamo, malo ovamo - nije, naravno, nikakva novost, ali još jednom upečatljivo govori o njegovom "konzistentnom" političkom delovanju. Doduše, sa srpskim političarima u Srpskoj mu se to može, jer se ni većina "doajena" srpske političke scene u Srpskoj do sada nije mnogo drugačije ponašala. 

U agresiji dominantno Vašingtona, mimo odobrenja Savjeta bezbjednosti UN-a i mimo međunarodnog prava, prije osamnaest godina, bombardovana je i naša zemlja, kada je ubijeno i troje djece, za što nikada niko nije odgovarao, niti, se čak, zvanično izvinio.

O ovome ne možete pročitati ni reč ni na sajtovima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, ni u srpskim novinama. Ali 100 srpskih vojnika će od danas do 15. septembra učestvovati na 7. vojnim manevrima iz serije „Zajednička rešenost“

 Adil Zulfikarpašić, rođen 1921. u Foči, zapravo je iz bratstva Čengića koji po njegovom priznanju vode poreklo od Isfendijar-bega iz Ak Kojunlua, turkmenske države sa područja današnjeg Azerbejdžana, Iraka i istočne Turske, koju su pokorile Osmanlije. Tom prilikom Isfendijar-beg i njegova porodica preseljeni su u grad Čangru u Anadoliji, a njegov sin Kara Osman-han 1550. biva poslan u Bosnu. Neko vreme su se po mestu porekla zvali Čangrlićima, što je kasnije promenjeno u Čengić. Ovo je posebno interesantno između ostalog i zato što pristalice neobošnjaštva rado Srbima prebacuju da su „turska kopilad“ dok su oni navodno „čiste krvi“

Nepokolebivo podržavamo očinsku riječ našeg Patrijarha g. Irineja da državnici Srbije ne smiju nikada da daju svoju saglasnost na otuđenje Kosova i Metohije, jer ono što se silom uzme, to se i vrati, a ono što se pokloni nekome je za svagda izgubljeno, a to Srbi i Srbija ne smiju dozvoliti.

 To što se Katnić odlučio da služi najvećoj crnogorskoj kukavici, Milu Đukanoviću, koji bi u nevolji sličnoj onoj koja je zadesila Svetozara Marovića počeo da zapomaže i plače, tražeći milost kao što je nekad puzao pred Momirom Bulatovićem, problem je SDT-a

Šta biste više voleli da imate u susedstvu, demokratiju ili diktaturu? Demokratiju, zar ne? Ukoliko se zaista radi o izvornoj liberal-demokratiji, onda je ona bolja i za ljude koji žive u njoj i za susede.

Nema sumnje da je sve ovo što se iz zvaničnih saopštenja može iščitati mnogo jasnije predočeno predsedniku Vučiću. Na Srbiji je ili da traži novu jednačinu za kvadraturu kruga ili da nastavi da koristi približno tačnu. Onu koja je već dugo vremena u matematici ''zamrznuta''. 

Osobito pozivamo sve verne da, u ovoj tihoj noći, srcem i dušom budu jedno sa mnogostradalnim pravoslavnim srpskim narodom koji verno čuva i brani svaku stopu svete zemlje Kosova i Metohije, koja nam je, ne zaboravimo nikada, darovana od Gospoda kao večni zalog.