Da li će Vučić "razgraničenjem" na KiM "obezbediti" stabilnu buduću poziciju RS unutar BiH ili će time pre otvoriti prostor svima onima koji slabljenje sadašnje ustavne pozicije RS vide kao ključni uslov za izgradnju "funkcionalne BiH"?

 Šta nam svojim Ustavom, Kongresom i znamenjima poručuje SAD kao savremena sekularna država? Vjera u Boga ili, ako hoćemo šire, religija ne samo da nije odvojena od savremenog čovjeka i društva u cjelini nego ni od sekularne države i njenih organa. Sekularna, savremena država nije i ne može da bude odvojena od vjernika, sveštenika i vjerskih velikodostojnika, jer su i oni građani kao i svi ostali građani u državi

Prosvećeni deo političkog spektra u Evropi i Srbiji nema odgovore na izazove sa kojima se evropska društva suočavaju. Pitanje na koje treba odgovoriti je šta raditi posle kraha neoliberalnog koncepta evropskih integracija, kako, u novonastaloj situaciji, reafirmisati vrednosti evropske političke kulture, kao što su demokratija, solidarnost, ljudska prava, društvena pravda... U protivnom, desnica će preuzeti inicijativu, a Evropa će doživeti sunovrat.

 Stoga, na novoj političkoj većini u Pokrajini (Srpska napredna stranka i drugi) je da učini ono što prethodna nije – da sprovede postojeći Statut i uvede u upotrebu tradicionalne simbole.

Dodik je odlučio da ne bude (više) deo "razgraničenja" i lažnog kompromisa čiji rezultat može samo da bude strateški poraz srpske strane, i na Kosovu i u BiH. Zapad je shvatio da je Dodik promenio poziciju i zato je pokrenuo novi talas pritisaka na njega i na institucije Republike Srpske. 

 Tzv. unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji je 24. jula 2017. godine obznanjen i pokrenut od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića uz najavu da neće dugo trajati. Od tog događaja je prošlo više od godinu dana, a u ovom momentu se ne može tvrditi ni da li taj proces još uvek traje ili je, pak, završen. U toku tzv. unutrašnjeg dijaloga je paralelno vođen, inače ranije započeti, i tzv. spoljašnji dijalog sa kosovsko-metohijskim Albancima uz posredovanje Evropske unije.

Odnosom srpskih institucija i medija prema utamničenom pukovniku koji se 1991. nije latio pasoša nego ostao sa porodicom da služi narodu u ratom zahvaćenom zavičaju, šalje se jasna poruka onima od kojih se očekuje, ne daj Bože ako zatreba, da brane Srpsku i/ili Srbiju.

Uobičajeno je da ustavotvorac u „uvodu u ustav“ iznosi motive koji su doveli do njegovog donošenja, ciljeve koji se žele postići, navodi tradicionalne i istorijske vrednosti i osobenosti zemlje, a ima i preambula u kojima svoje mesto nalaze „goruća“ i još uvek otvorena poltička pitanja od najvećeg značaja.

Republika Srpska bi, zbog upornog i kontinuiranog neprijateljstva prema njenom imenu, a time i prema samoj njenoj egzistenciji, trebalo što hitnije da zaštiti svoj naziv normama svog Krivičnog zakonika, kao što tim istim normama treba da zaštiti i svoje ustavne nadležnosti od njihovog neovlašćenog prenošenja

 Nama je poznato da je broj Srba na Kosovu i Metohiji veći od broja Rusa koji žive u Čečeniji, Ingušetiji, Dagestanu ali Vama ne pada na pamet da se „razgraničavate“. Čak naprotiv, sedište Kaspijske flote iz Astrahana prebacujete u luku Kaspijsk u Dagestanu