I dok smo bili u stanju da sami sebi propisujemo šta je normalno, a šta nije, bili smo u stanju i da napredujemo, da rastemo, da se razvijamo. I ako hoćemo opet da budemo neko i nešto, prvo što treba da uradimo jeste da odbacimo svaki diktat normalnosti koji nam se nameće sa strane. I da se ne osvrćemo na one koji misle da nismo normalni.

Ljudska zajednica se zasniva na poverenju. Sigurnost da nećemo biti oštećeni, prevareni ili napušteni ("vladavina prava") i garancije da kad se poverenja izneveri, mere koje će uspostaviti poverenje neće izostati, su neophodni.

Ali, ništa im ne vrijedi. Kod starih Rimljana ima jedna poslovica koja glasi: „Si duo faciunt idem, non est idem“ („Ako dvoje čine isto, nije isto“). Narod je ovu takozvanu opoziciju svježe obučenu u antizapadno nacionalističko ruho prokužio za sva vremena i, kako bi rekao Matej, ti vuci u ovčjem krznu bit će, kao i do sada, jedino statističke greške u daljnjim političkim zbivanjima Republike Srpske.

 Stoga, na novoj političkoj većini u Pokrajini (Srpska napredna stranka i drugi) je da učini ono što prethodna nije – da sprovede postojeći Statut i uvede u upotrebu tradicionalne simbole.

Centralna teza srpskog predsednika glasi: problem Kosova može rešavati samo čovek koji ima „glavu vruću od stalnog razmišljanja, srce koje je hladno na preterane emocije, i ruke uprljane kompromisima“. U ulozi nosioca svih tih jedinstvenih kvaliteta Vučić neizostavno vidi samo sebe.

U Briselu je potpisan težak, ponižavajući sporazum između Srba i Albanaca sa garancijama Evropske Unije o tome da će Srbi u RK imati zajednicu svojih općina i održati autonoman status.

 To što se Katnić odlučio da služi najvećoj crnogorskoj kukavici, Milu Đukanoviću, koji bi u nevolji sličnoj onoj koja je zadesila Svetozara Marovića počeo da zapomaže i plače, tražeći milost kao što je nekad puzao pred Momirom Bulatovićem, problem je SDT-a

Šta biste više voleli da imate u susedstvu, demokratiju ili diktaturu? Demokratiju, zar ne? Ukoliko se zaista radi o izvornoj liberal-demokratiji, onda je ona bolja i za ljude koji žive u njoj i za susede.

Da bi mit o genocidnom karakteru zločina počinjenog u Srebrenici, ali i kriminalizacija svekolikog srpskog učešća u ratu na prostoru današnje BiH, trebalo da budu ona, još od okončanja sukoba očajnički tražena politička armatura te nesolidne i trošne državne građevine, onaj permanentno se ponavljajući politički narativ koji će demotivisati i dekuražirati srpski politički faktor u njoj da je kao takvu i definitivno razgradi i otpremi u ropotarnicu istorije, bilo je evidentno već krajem minulog veka

Očinski pozivamo sve one koji su se iz nekog razloga odvojili od Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve da se vrate u njeno okrilje. Strašan je greh raskola i jeresi. Po svetim Ocima, ni mučenička krv ga ne može oprati. Oprostimo jedni drugima radi Vaskrsenja i ponovo postanimo braća u svetoj Crkvi, jedinoj Lađi spasenja!