Mislim da se podjela na dva entiteta donekle učvrstila. Kao prvo, zato što je rukovodstvo RS u posljednjih sedam godina pokazalo dovoljno samopouzdanja, odlučnosti i vještine da odbrani „manji entitet“. Drugo, bošnjačka strana nije ni pokušala da Srbe pridobije za takve promjene.

U značajnoj mjeri, „saldo“ na lokalnom nivou zavisi od viših stepenica u hijerahiji vlasti, tako da nije baš svejedno šta se dešava u entitetu, distriktu, kantonu, pa i u prilično virtuelnoj kategoriji poznatoj kao BiH.

Dve decenije nakon međunarodnog priznanja centralne jugoslovenske republike kao države i tvrdoglavog insistiranja na njenom održanju kao geopolitičke nužnosti, svet izgleda napokon shvata da tu od samog početka nešto nije bilo kako treba i da je zato otpor na grbavom terenu praktično nesavladiv.

Pred kraj rata kada je bilo jasno da će Izetbegović i Bošnjaci nekim Dejtonom dobiti manje nego što im je Kutiljero nudio a Karadžić i Boban na tu ponudu stavili potpise još pre početka samog rata.

Od čitave te dnevnopolitičke matematike, važnije je ko će u definitivnom raspletu činiti vladajuću strukturu, prije svega na nivou BiH, ali i u Federaciji. Bizarno, ali veoma izvjesno – nikakvog raspleta neće ni biti, sve do novih izbora 2014.

Ako na Taipovo prisvajanje Bosne ne reaguju ni P. Sorensen ni K. Ešton, kog đavola onda predstavnik EU sedi u Sarajevu i pomaže napretku BiH u evrointegracijama? Da li je došlo do zamene nadležnosti između Brisela i Ankare, pa neće BiH u EU, nego „81. provincija" u neoosmansku imperiju?

U sektoru poljoprivrede stanje je katastrofalno i naročito pod uticajem ovogodišnje suše poprima alarmantne razmjere. Samo tokom prošle godine količina proizvedenog mlijeka, jaja i meda u RS je smanjena za oko 20%. RS je proizvela 25 miliona litara mlijeka i 64 miliona komada jaja manje nego u 2010. godini.

Jednostavno rečeno, Kosovo i Metohija se ne mogu izuzeti iz Srbije bez njene saglasnosti. A međunarodno javno pravo i Ustav Srbije zabranjuje tako nešto. Međutim, izgleda da snaga međunarodnog prava, visokocivilizovanim državama ne znači ništa.

U ovome kontekstu, priznavanje nezavisnosti Kosova na osnovu kršenja ljudskih prava nad kosovskim Albanacima istovremeno bi moglo poslužiti i kao opravdanje za slične zahteve manjinskih zajednica na Kosovu.

Naša teza je da je Kosmet samo privremeno otuđen te da, dalje, ovo stanje privremene otuđenosti Kosmeta može prerasti u trajni gubitak samo ako ne budemo bili dovoljno odlučni u njegovoj odbrani.