Posle ovoliko vremena, energije i rizika koliko je uložio u jedan promašen projekat, a onda i brže bolje spasavanje vraćanjem na prethodno stanje, Zlatko Lagumdžija ostaće zapamćen kao generator "totalnog kolapsa bošnjačke politike".

Pragmatični vođa SDP-a je očito shvatio da ništa od toga danas ne pije vode u Bosni, te je nakon avantura procenio da se dogovor o sadašnjosti i budućnosti BiH ipak mora voditi sa Banjalukom i sa Mostarom.

Najveća nepoznanica ostaje stavka iz „mape“ maglovito označena kao „definisanje efikasnog mehanizma koordinacije o pitanjima EU”. Ako se uzme u obzir da već godinama traju previranja o primeni presude “Sejdić,Finci”,  onda će za definisanje ovog “mehanizma” trebati mnogo više vremena.

Bošnjaci zaista i jesu direktno nasleđe osmanske okupacije današnje BiH, odnosno islamizacije njenog hrišćanskog stanovništva. Tokom narednih vekova na bazi posebne religije formirala se i specifična kultura, a posle na njoj nadgradio nedovršeni bošnjački nacionalni identitet.

Sam čin okupiranja i secesije dela državne teritorije, čiji protagonisti su američka administracija i administracije ekonomski najrazvijenijih zemalja Evrope, rezultat je zapadnog instrumentalnog uma koji doseže svoj vrhunac u ciničnom umu.

Na našim mitinzima, održanim širom Kosova, poručili smo da ne priznajemo njihovu državu i da nas njihovi zakoni ne obavezuju. Trudićemo se da u budućem periodu kada će se održati lokalni i pokrajinski izbori u Srbiji, to iskoristimo i održimo i ovde naše izbore.

Pokazuje se, po ko zna koji put, da tek ako budemo rešili naše unutrašnje dileme i probleme možemo imati jasan nastup prema međunarodnoj zajednici. Disonantni tonovi, da ne kažemo oštre podele, svetu nas prikazuju slabim i neozbiljnim.

I tako, kada se sve sabere i oduzme, dolazimo do pomalo zabrinjavajućeg rezultata da smo, čini se, samo „fola radi“ odbijali i negodovali, a na kraju ipak „kolektivno svesno“ progutali tu već dobro poznatu i najavljivanu „gorku kosovsku pilulu“.

Žalosna je istina da Srbi ne mogu da žive na Kosovu zbog čuvenog albanskog ekstremnog nacionalizma, ali je još žalosnije da većina Srba to i ne želi iz istog i mnogih drugih razloga.

Srbija će se zbog svoje odluke možda suočiti sa daljom međunarodnom izolacijom, ali nipošto nije ni blizu „zatvaranja radnje“ na Kosovu. Pogledajmo samo nestalnu, severnu oblast oko Kosovske Mitrovice, dobrano naseljenu Srbima.