понедељак, 27. март 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Србија и Црна Гора > Црна Гора пред изборима
Србија и Црна Гора

Црна Гора пред изборима

PDF Штампа Ел. пошта
Владимир Добросављевић   
субота, 15. октобар 2016.

Црна Гора се налази пред новим парламентарним изборима, па је то, као и увек, одлична прилика да се преиспитају досадашњи резултати и стратегија политике којом су се водиле њене управљачке структуре. Такође, то је и идеалан тренутка, да се сагледају перспективе и потенцијали, евентуалних, алтернативних сценарија, за будућност ове земље. Све то би требало да помогне гласачима, да рационално и хладне главе, али са надом и ентузијазмом, изаберу ону политичку визију и програм која ће њима и њиховим породицама, гарантовати боље сутра.

Оно одакле се мора започети свака анализа процеса и структура у Црној Гори је неколико основних чињеница, које одређују суштински сваки даљи ток закључивања. Дакле, ово је једина земља у Европи, у којој се још од краја Хладног рата и пада Берлинског зида није променила власт, која своје корене вуче из једне од ауторитарних идеологија, која је стицајем околности, била на победничкој страни током Другог светског рата. Такође, ни раније у историји, пре формирања државне заједнице Јужних Словена, током постојања формалног вишестраначија у овој земљи, никада није дошло до смене власти на парламентарним изборима.Све ово је утицало да се не стекну и не однегују демократске вредности и понашање међу припадницима владјућих слојева у Црној Гори и њихових наследника. Као и одсуство добре воље да се оне усвоје и имплементирају у јавном и институционалном дискурсу, што је један од предуслова како би демократија и грађанска култура били имплементирани у једном друштву.

Шта више, током завршне фазе урушавања ауторитарног система и декаденције његових елита, дошло је до симбиотичке мутације са моделом понашања који најбоље осликава популарна серија Нарцос, којим се приказује меделински картел и њихов вођа Пабло Ескобар. Од почетка распаде СФРЈ и грађанског рата на овим просторима, ова гарнитура је лако и радикално мењала своје идеолошка уверења, политичке партнере и геополитичке савезнике. Једна константа у њиховом деловању и активностима је била тежња да се по сваку цену опстане на власти и ужива у привилегијама која она доноси, као склоност ка лукретивном увећавњу материјалних средстава. Зато се данас у Црној Гори издвојио један танак слој управљачке елите и њима блиских особа, који је акумулирао највећи део друштвеног богатства и живи раскалашним животом, попут најраспуснијих ликова глобалног џет сета. Они се одржавају у моћи, свесно антагонизујући односе између различитих идентитетских заједница унутар земље, фабрикујући спољне и унуташње непријатеље, те стварањем тензија у межународним односима. На нивоу симбола, направљен је идејни симулакрум који је требао да веже тренутну власт на државотворне традиције династије Петровић и антифашистичку борбу. Ипак, не треба бити превише проницљив па докучити да један такав матриx нема никакв везе са стварном природом и суштином историјских феномена на које жели да се позива, већ да им је у највећој могућој мери директно супротстављен.

Наравно, од власти коју карактерише такво порекло и особине, не може се очекивати посвећеност у афирмацији и еманципацији демократских вредности, јачању институција и владавини права. Поред тога фокусираност на задовољавање личних интереса довело је до тога, да се инструментализују и злоупотребљавају сви државни потенцијал и ресурси, од природних, преко привредних и финансијских, до оних идентитетских. Из тих разлога, данас је највећа карактеристика црногорског друштва располућеност између могућности и очекивања грађана са једне стране, те реалности свакодневног живота са друге. То је довело да су преовлађујуће емоције у јавности, резигнираност, несигурност и бесперспективност. На крају крајева, у земљи где се распродају најважнији природни и економски ресурси, а средства од њих, путем закулисних манипулација, завршавају у рукама владајућих структура и њима блиских сарадника, где криминалне структуре свакодневно врше егзекуције и обрачунавају се по улицама градова, где се систематски урушава морални и традиционални вредносни систем, где се државне институције продужене руке владајуће групације, и где је у пракси приметна пузајућа успостава владавине, која је у теорији позната као султанизам, другачија осећања међу грађанима тешко да су могућа.

Ту долазимо и до могућих алтернатива постојећем стању. Опозиција која је била предмет многих критика претходних година, драматично је уозбиљила своје деловање и активности, организационо и персонално је ојачала, те је дошла у прилику да се супротстави фаворизованим владајућим групацијама. То се пре свега односи на најважнијег и најјачег опонента власти, Демократски Фронт. Из такве позиције, проистекла је и платформа која свим другим опозиционим снагама нуди најмањи заједнички садржалац око којег се могу окупити, и започети са структурном трансформацијом црногорског друштва. То је јасан раскид са досадашњом политичком праксом и структурама, применом закона једнако за све, као и коначан суд грађана о свим најважнијим геополитичким питањима везаним за будућност Црне Горе. Такође, предвиђен је читав сет социјалних и економских мера којима би се олакшао живот најугроженијих слојева, директних губитника вишедеценијског богаћења владајуће касте, као што би се подстакао пословни амбијент и покренуо нови циклус привредног успона. У идентитетској сфери примењивала би се стратегија најбоље дефинисана кроз слоган ''сва права свима''.

Стиче се утисак да је Демократски Фронт успео да на својој програмској платформи  мобилише највиталније слојеве унутар црногорског друштва као никада пре ни једна друга опозициона снага још од обнове вишестраначија. То се пре свега односи на младе, високообразоване, предузетнике и слободне професије, али овога пута и на пољопривреднике, раднике, пензионере, па чак и државну администацију. На делу је општи консензус, да је рок употребе постојеће власти истекао, да је треба заменити снагама које ће омогућити нови почетак и перспективу за ову земљу и њене грађане. Оптимизам и ентузијазам иду дотле, да чак и редовне злоупотребе изборног процеса и државних институција од стране власти, овог пута не нарушавају увереност у коначан тријумф.

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће на предстојећим председничким изборима бити другог круга?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер