среда, 18. септембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Хоћемо пуну окупацију!
Политички живот

Хоћемо пуну окупацију!

PDF Штампа Ел. пошта
Владимир Добросављевић   
петак, 26. септембар 2008.
У свом последњем тексту у Политици (пре него што је вољом глодура постао проскрибован аутор) Миша Ђурковић је тачно констатовао да је политика у свом класичном смислу у Србији укинута те да се надаље може посматрати искључиво као естрадна дисциплина, односно да је из стадијума кемпа прешла у потпуни треш. Овај текст следи ту линију размишљања и залаже се да се у поптуности спроведу све настране промене у медијима које се последњих недеља најављују.

 

Зашто је ово битно? Зато што је важно послати поруку свим људима десног и родољубивог погледа на свет, да не пружају отпор на најављене смене, како не би испало да су садашњи уредници наводно „хероји слободе штампе и припадници патриотске линије“ које црвено-жути хоће да уклоне. Ово њихово, наводно, диференцирање је просто инцестуозно разрачунавање унутар истог круга , које се не тиче одговорних личности. Штавише.

Као што су сви на десници током ових година закључили, највећи симулакрум био је Војислав Коштуница и његова фирма. Његова владавина захтева озбиљну анализу и прављење детаљног пописа резултата које је донео народу, држави и посебно десници, обезвређујући са својим левим националистима, све њене принципе. Одговорност лежи и на свима нама који смо такву политику подржавали или у њој саучествовали. Задржимо се овде само на медијској сфери. Захваљујући његовој политици десница у Србији данас нема ниједан свој значајан писани медиј, а да не говорим о озбиљно профилисаним електронским медијима. Његова екипа је на чело РТС довела Тијанића који је од ње направио телевизију, која толико одговара идеологији садашњих властодржаца, тако да нико и не помишља на његову замену. Они су такође дали Новости тајкунима који су се, кад је требало, преко ноћи окренули „безусловним европским интеграцијама“. 

Они су, на крају, поставили Љиљану Смајловић на чело Политике. Свакоме наводно забринутом над њеном сменом данас саветујемо да се подсети шта је поменута госпођа урадила за ових пар година: прво је у уредништво довела читаву екипу блиску размишљањима ''Друге Србије'', дезинтегрисала је графички изглед традиционалне, најстарије српске новине која је била један од последњих бастиона српског традиционализма и конзервативизма, изменила је насловну страну па чак и сам лого, отворила је новину за писање разног полусвета, као што је неписмени Марко Видојковић и дозволила да се у тој породичној новини појаве псовке, па чак и промовисање сексуалних девијација, онемогућила је да се у новини појави било каква информација о деловању Двери (потпуно прећутане најпосећеније трибине у земљи, на Машинцу), и других десних невладиних организација, знатно је умањила тираж и свесно отерала традиционалну читалачку публику Политике, онај виши и елитнији средњи слој који је чувар српског националног идентитета, затим је Даницу Поповић и њене колеге из Центра за либерално демократске студије, које људи с правом називају Хелсиншки одбор за економска права, форсирала као параметар економске мисли у Србији . Коначно наведимо и преузимање Њу Јорк тајмса, што је (слично као и беспризорно промовисање Барака Обаме) знак њене јасне политичке оријентације, дакле припадности америчким демократама односно левичарима, а сигуруно је у супротности са конзервативном традицијом Политике којој би пре одговарао Вашингтон пост.

Сви ови медијски продукти владавине Војсилава Коштунице су одраз његове политике која је водила ка мекој, постепеној окупацији од стране спољних центара моћи, заинтересованих за контролу над полтичко-економским процесима у Србији. Она је једнако окупација само иде постепеније и констатније, па делује некако „природније“. Управо стога треба подржати све најављене измене које треба да доведу праве, бруталне и свесно отворене окупаторе. Дакле, трба потпуно подржати да уместо Љиљане Смајловић дође расни, пунокрви ЛДПовац Бошко Јакшић. Каква ће то дивна новина да буде кад врате Торова! Такође се треба заложити да НИН коначно дође у руке Драгана Бујошевића, уз пуну асистенцију Руже Ћирковић. Да свака друга насловна страна буде улепшана сликом неког од хероја ''Друге Србије''. 

Коначно и највише трба подржати да Милан Беко у виду рекета Англо-Американцима преда Новости које на управљање треба да дођу Миши Бркићу. Овај службеник америчке администрације (као дописник Гласа Америке који је орган Стејт дипартмента) познат је иначе по томе што је уништио, затворио или до руба пропасти довео сваку новину у којој је радио или је не дај Боже уређивао: Наша Борба, Данас, Економист, Време, Европа итд. Стога је он иделна особа да му се у руке дају Вечерње новости, да их одмах пребаци на латиницу, доведе своје другаре са Пешчаника за колумнисте и тиме новину коју је Ђуро Билбија био довео до 220 000 тиража у врло кратком року затвори.

Е то је права ствар! Да дође овај трилинг асова па да видимо како ће то да изгледа и како ће народ у Србији да реагује! Дајте људима праву окупацију, да се не лажемо више и да не стварамо привид како је ово наводно демократска земља! Србија није држава , већ територија под протекторатом.


Центар за конзервативне студије

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер