уторак, 19. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Савремени свет

Тихи рат у Украјини

PDF Штампа Ел. пошта
Владимир Јевтић   
понедељак, 04. децембар 2017.

Да тихи рат у Украјини бесни већ месецима потврђује заузимање два села у Донбасу код града Горловке од стране украјинских снага. Скоро у исто време специјалне јединице Луганске Народне Републике су неутралисале групу убачених украјинских диверзаната. Заузимање два села код Горловке било је праћено насиљем над становништвом и општом пљачком и то скоро све на очиглед ОЕБС-а и њихових посматрача. Амерички изасланик Курт Волкер позива на рат када каже да жели целовиту Украјину. Он под тим подразумева да се Донбас и Крим врате под контролу Кијева али при томе није пружио никакве безбедносне гаранције да ће становништво бити поштеђено било каквих репресивних мера и одмазде. Осим тога он говори о наоружавању само једне стране а то опасно води у сукоб ширих размера.

Није тајна да су се Американци још 2015. у току Минских преговора, заузимали за целовитост Украјине, прокоментарисао је изјаву Курта Волкера Константин Затулин заменик шефа комитета државне Думе Русије за питања Заједнице Независних Држава. Представник Кијева у преговорима у Минску Виктор Медведчук изјавио је да закон и реинтеграцији Донбаса „ставља крст“ на споразум из Минска. Закон о реинтеграцији Донбаса укључује и враћање Крима под суверенитет Кијева. Закон је предложио украјински председник Петро Порошенко и још остаје само да га Врховна Рада усвоји. Закон подразумева употребу војних снага и у миру на читавој територији Украјине односно враћање Донбаса и Крима пос власт Украјине као и формирање оперативног штаба. Закон ће одбацити сваки документ који је издан у Донбасу и на Криму и означиће Русију као агресора. Закон ће озаконити употребу војске и то без објаве рата. Овај закон је анти-Минског споразума и Виктор Медведчук је потпуно у праву када је против њега. Он је додуше и против слања безбедњака ОЕБС-а у Донбас јер сматра да би то само конзервирало проблем. Русалан Јакубов шеф представништва ДНР у Заједничком центру за контролу и координацију прекида ватре у Донбасу изјавио је да снаге Доњецке Народне Републике имају право на симетричан одговор након заузимања два села северно од Горловке од стране украјинских војних снага. Он је такође изјавио да се не сме прихватити апсурдно објашњење украјинске стране да се овим чином побољшавају позиције украјинске стране пред преговоре у Минску и да је то Минским споразумом дозвољено.

У Београду су се пре неколико дана по други пут сусрели специјални изасланик Стејт Департмента Курт Волкер и представник Русије Владислав Сурков. „Вол Стрит Џурнал“ пише да би се у Донбасу разместило 20 000 војника не Уједињених Нација већ ОЕБС-а што значи да би војници били из европских земаља. Председник Украјине Петро Порошенко истиче да се међу војницима никако не смеју наћи руски војници. Руски министар иностраних послова с друге стране је изјавио да би број од 20 000 представљао окупацију и да би након тога украјински председник могао сасвим комотно да избегава обавезе преузете из Минског споразума.

У светлу „рата са амбасадорима“ између Србије и Украјине када су обе земље повукле своје амбасадоре на консултације преговори у Београду чини се да враћају Србији међународни положај и значај али на жалост овдашња власт готово да никакву пажњу не посвећује овим преговорима из аутору потпуно непознатих разлога што је штета и велики губитак за Србију.[1]“  Амерички и руски изасланици за украјинску кризу требало би данас поново да се састану у Београду како би размотрили распоређивање мировних снага УН у источном делу Украјине у настојању да покрену застали мировни процес договорен у Минску, а листа спорних питања је дуга — укључујући шлемове, панцире и оружје.

Биће то трећи сусрет специјалног представника Стејт департмента САД за Украјину Курта Волкера и руског изасланика Владислава Суркова, а други у Београду. 

Амерички медији тврде да ће Вашингтон предложити долазак 20.000 „шлемова“, при чему „Волстрит џурнал“ пише да би миротворци дошли под покровитељством ОЕБС-а, а не УН, што значи да би то били војници из европских земаља.

Истовремено, у Кијеву су категорички против тога да руски војници буду међу „плавим шлемовима“, наводе београдске „Новости“.

С друге стране, руски министар спољних послова Сергеј Лавров објашњава да би долазак 20.000 „плавих“ у Донбас заправо била окупација после чега украјински председник Петро Порошенко не би испунио ниједно обећање ни обавезу из Минска.

Заменик команданта корпуса Доњецке народне републике Едуард Басурин истиче да ОЕБС нема мандат да шаље наоружане миротворце, а њиховим посматрачи могу имати само панцире и шлемове, али не и оружје, наводе „Новости“.

Иначе, САД и Украјина су одбациле нацрт резолуције Савета безбедности које је поднела Русија почетком септембра а којом би били распоређени мировњаци како би заштитили посматраче из ОЕБС-а на истоку Украјине.

Волкер је раније навео да САД желе да та мисија учини више и да надзире читаво подручје конфликта, као и да желе да обезбеде да се наоружање повуче.

То би, рекао је он, омогућило да се успостави довољан ниво безбедности како би напредовала примена споразума из Минска који је већ дуго у блокади.

Подсетимо, Волкер је рекао да је већ имао два састанка са својим партнером Владиславом Сурковим, за кога је рекао да је веома паметан, озбиљан преговарач. 

„Видећемо да ли можемо постићи напредак“, објаснио је специјални представник Стејт департмента.

Волкер и Сурков су се раније састали у Минску 21. августа и 7. октобра у Београду.

Блумберг је раније најавио да ће се они средином овог месеца састати ради „разговора о принципима“ како би видели да ли могу да се договоре како ће мировне снаге изгледати.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер