петак, 15. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Хаос у Либији и после Гадафија
Савремени свет

Хаос у Либији и после Гадафија

PDF Штампа Ел. пошта
Владимир Јевтић   
субота, 04. мај 2019.

Већ више од месец дана у Либији бесни прави рат између либијске националне армије коју предводи генерал Халифа Хафтар и Владе националног јединства на челу са Фаизом Сараџом. Предност свакако има генерал Халифа Хафтар који је већ очистио читав источни део земље. Седиште Либијске националне армије је у Тобруку, а Владе националног јединства у Триполију. У земљи влада двовлашће и она је практично подељена на два дела међутим уколико генерал Хафтар успе да освоји Триполи он ће ујединити земљу!

Триполи контролишу разне милитантне групе које су се бориле и против председника Гадафија и Триполи је практично подељени град. Али свет је ипак подељен по питању подршке снагама у рату. Наиме, Владу националног јединства подржава ЕУ без Француске, Турска и Катар, док генерала Халифу подржавају, Египат, УАЕ, и Француска док је по неким изворима на почетку офанзиве на Триполи добио подршку и Саудијске Арабије. Обе стране су изгубиле по неколико авиона, али је генерал Халифа задобио контролу над међународним аеродромом у Триполију и овладао је над територијом два градића јужно од Триполија. Тренутно је почела друга фаза напада Либијске националне армије на Триполи која укључује пешадију али све до сада нису пробијене одбрамбене линије милитаната.

Није јасно кога Америка подржава, али се Русија држи по страни и не подржава ни једну страну, али судећи по томе што Москва жели да види целовиту Либију и на страни је сваког ко се бори против терориста, а милитанти који бране Триполи су делом и терористи док се у редовима војске генерала Хафтара боре бивши војници пуковника Моамера Гадафија јасно је да Москва макар кришом држи фиге генералу Хафтару.

Све до сада постојао је прећутни мир јер је Влада националног јединства из Триполија плаћала плате државним службеницима на истоку док је генерал Хафтар дозвољавао продају нафте преко лука на истоку земље. Али све се то завршило када је генерал кренуо на југ земље и са тамошњим племенима склопио пакт и освоји нафтне изворе. У међувремену у Триполију је избио прави рат између различитих милитантних група тако да је Влада националног јединства била присиљена да уведе ванредно стање. Генерал Халифа Хафтар се заклео да ће завести ред у земљи и да ће уништити терористе. За сада је тешко прогнозирати да ли ће генерал Хафтар у томе и успети јер су се различити милитанти ујединили против заједничког непријатеља а и увек је лакше оном ко се брани него ономе ко напада.

Ко је генерал Хафтар? Он је имао бурну прошлост. Помагао је пуковнику Моамеру Гадафију да дође на власт 1969. год. И од тада је био пуковников миљеник, међутим после неуспешног рата са Чадом он одлази у Америку где је и сарађивао са ЦИА-е. Претходно био је на школовању у Русији и наводно говори руски језик. Он се након свргавања Гадафија враћа из Америке где окупивши бивше Гадафијеве војнике и уз помоћ Египта и Уједињених Арапских Емирата наставља борбу против исламских терориста. За ту борбу је добио пуну подршку Москве у којој је и боравио неколико пута по повратку у земљу.[1]

Страни утицај

И Париз и Рим мисле да имају пуно право да се мешају у унутрашње ствари Либије и то због црног злата чије су либијске резерве процењене на 48 милијарди барела. Либија је до другог светског рата била италијанска колонија а Французи су организовали и водили главну реч у свргавању пуковника Гадафија.“ Како наводи за Спутњик директор Центра за исламска истраживања руског Института за иновациони развој Кирил Семјонов, предстојећи избори који ће, како се очекује, бити одржани у децембру ове године, могу само још више да заоштре супарништво између две државе: сви желе контролу над 48 милијарди барела нафте, колике су залихе ове северноафричке државе.

Главни ресурс Либије тренутно контролише Национална нафтна корпорација у Триполију, која једино има право извоза „црног злата“ у иностранство и налази се под будним оком Италијана. Међутим, у Бенгазију постоји још једна корпорација коју контролише влада у Тобруку, односно генерал Хафтар, као и већину нафтних поља, објашњава Семјонов.

„У овом спору Италија је засад испред Француске, јер се без ње енергенти не могу извозити у иностранство. Француска покушава да легализује Хафтара, Либијску националну армију, на новим изборима, како би на крају добила полуге утицаја на извоз и расподелу либијских енергената у своју корист“, навео је експерт.

Колико су Паризу важни предстојећи избори показује изјава министра иностраних послова Жан-Ив ле Дријана да ће Француска за њихово одржавање издвојити 100 милиона долара.

Међутим, колико Париз жели изборе, толико их Рим избегава. Саговорник Спутњика сматра да би избори у Либији могли да уздрмају позиције Италије, пошто је један од могућих сценарија — легализација Либијске народне армије и Хафтара и очување Сараџа.

Што се тиче учешћа сина бившег либијског лидера Сејфа ел Ислама на изборима, о чему често пишу медији, Семјонов не верује да он има неке изгледе на победу.

„Уопште није јасно ко иза њега стоји, у чије име он говори — своје или му неко диктира шта да каже — нејасно је где се он налази и какву слободу кретања има“, наводи он и додаје да Сејфу то што носи презиме Гадафи нец́е баш много помоц́и.

„Проблем Либије је расподела прихода од нафте, што је важније од идеологија и било чега другог“, закључио је Кирил Семјонов..“[2]

  

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер