Dakle, neće biti nikakvog – bar ne direktnog – slabljenja i osipanja, a pogotovo ne nekog „sukoba“, „rascepa“ i „raskola“. To je naprosto nezamislivo u poretku kakav je Vučić uspostavio u SNS-u

Kusturica nije dozvolio da stogodišnjica Sarajevskog atentata prođe pored nas neobeleženo kao što je prošla saga o celokupnom Prvom svetskom ratu koju smo kroz istorijske udžbenike dobijali u nepotpunoj verziji.

Moram priznati da se ozbiljno kolebam između vaskrsle „državotvornosti“ Čedomira Jovanovića – sa sve nacionalnom zastavom koja izbija iz pozadine – i ekonomsko-patriotskih spotova Mlađana Dinkića u kojima Mlađa grmi protiv „partijske države“, pljačke i nelogičnosti u sistemu PDV-a.

Velikoj većini je potpuno jasno kakve su se epohalne promene u savremenom svetu već desile ali je, ipak, nejasno šta će se dalje dešavati i kako će se aktuelna kriza razvijati. Izvorište krize je, jasno je, ambicija Amerika i njenih, pre svega, evropskih vazala da u gubitku moći zadrže dominaciju u svetu, ali je ipak nejasno šta bi Zapad mogao dalje da preduzme. Malo je racionalnih mogućnosti. Jer, to je bes nemoći.

Revizionistička histerija koja je, povodom obeležavanja početka Velikog rata, zahvatila ne samo političke, već i stručne krugove, ozbiljna je opomena svima onima koji se zalažu za odbranu istine i slobode.

Nemam apsolutno nikakve sumnje da je trenutna podrška ulasku Srbije u EU pala ispod 50 odsto. Baš kao što nema dileme da je broj onih koji se zalažu za ulazak u EU veći od broja onih koji se tome protive. Doduše, razlika između njih se u poslednje vreme smanjuje

Privatne vojske postoje vekovima. potreba plaćenika je bila posebno rasprostranjena tokom Hladnog rata, posebno u Africi, u kontekstu dekolonizacije i građanskih ratova koji su usledili

Politizacije policije je uvek bilo, ali čak i devedesetih manje nego danas. Devedesetih su na neka mesta u policiji postavljali ljude koji su bili opterećeni politikom, ali su imali poštovanje prema operativnom radu.

U isto vreme, umesto da je došlo do dinamiziranja posle 80-ih godina HH veka, kako su obećavali teoretičari neoliberalizma, u praksi se desilo potpuno suprotno. Godišnja stopa rasta svetske privrede u 70-im godinama iznosila je 2,4%, u 80-im 1,4%, u 90-im 1,1%, a u prvoj deceniji ovog veka nastupila je globalna ekonomska kriza.

Ovi Protesti pobunjenih i ogorčenih građana su velika istorijska šansa da se ovo sada zarobljeno društvo oslobodi nasilja, bahatosti, primitivizma, antidemokratskog ,autoritarnog načina  lične vladavine u kome je pogaženo ljudsko dostojanstvo