Od Srba se dakle traži da srcem prihvate ne tek bilo koju zastavu, već onu koja je ustanovljena protiv njihove volje i to sa namerom da bude diskontinuitet u odnosu na dotadašnji identitet Crne Gore. Zastavu koja je na izvestan način negacija njih samih! 

Ovi današnji roditelji nemaju te čudne ideje. Umesto da propadaju u zemlju pred svetom od sramote što su od dece napravili neandertalce, oni propadaju u zemlju pred decom kad ne mogu da im kupe besni telefon ili kad ne znaju da umesto njih napišu sastav za peticu.

Skrenuo bih pažnju saradnicima okupatora u Srbiji, a posebno onima koji u predsedništvu, vladi, ministarstvima, javnim preduzećima i na ulici zastupaju interese režima iz Pariza, da mana novca kojim ste plaćeni je da moraš da budeš zdrav kako bi ga trošio!

Vučić je svojom avanturističkom i diletantskom politikom povodom izbora u SAD Srbiju doveo u poziciju da joj ne veruje niko ni u Moskvi i Pekingu, ni u Briselu, niti u Vašingtonu

Da li je povećanje stope bila ekonomija ili politika? Ako je politika, zašto se bune kada ih politika ne interesuje. Ako nije politika, već ekonomija, onda tražite rešenje u ekonomiji, ali znajte ekonomija je ipak nauka.

Dovoljno je 126 poslaničkih glasova, koliko predsednik u Skupštini svakako ima, a ne famoznih 85 + 85. Zašto onda sam, preko svojih poslanika ne inicira proveru svog legitimiteta putem referenduma? Šta će mu za to glasovi opozicije?

Potpisivanje primirja između Jermenije i Azerbejdžana povodom Nagorno-Karabaha uz posredovanje Ruske Federacije pokazuje punu vrednost međunarodnog prava kojeg se Azerbejdžan držao zadnjih 30 godina. Posle tri decenije Azerbejdžan je izašao na međunarodno priznate granice koje niko na svetu ne može da mu ospori.

Članstvo u EU ne garantuje ekonomsko blagostanje, a primeri za to su Portugal, Irska, Italija, Grčka, Španija, pa i Slovenija. Da i ne pominjemo slučajeve Bugarske i Rumunije.

 „Mlad, lijep i pametan“ konačno je oterao, valjda u političku prošlost, poslednjeg i najdugovečnijeg od trojice „mladih, lijepih i pametnih“ koji su na vlast u Crnoj Gori, potkraj osamdesetih godina prošlog veka, došli upravo na talasu srpskog nacionalnog samoosvešćenja...

Novinar nije centar novinarstva, on ne bi smeo da postoji sam za sebe, on je most koji spaja vest sa onima koji traže vest. Ukoliko svi, i njegovi gosti i njegovi čitaoci/gledaoci budu tu samo da bi igrali oko njega i zbog njega, novinarstvo kao profesija gubi smisao. A ako nekog zanima nešto drugo, postoje profesije kolumnista, novinarski analitičar, esejista, kritičar...