четвртак, 12. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Културна политика

Неуморни Кустурица

PDF Штампа Ел. пошта
Милена Ристић   
субота, 12. јул 2014.

Упорни и саборни Кустурица својом бриљантном уметничком идејом и изразом приредио је 28. јуна више него убедљив сценски приказ Сарајевског атентата,а поводом обележавања стогодишњице у Андрићграду. Голубови мира,божански звук магичног виолинисте Немање Радуловића, Бећковићево подсећање на нашу бурну и драматичну историју, громогласни хор руске армије „Александров“ , патријархове речи мира и љубави , на хиљаде знатижељника-били су саставни део тог дана спектакуларног сценског приказа који је Кустурица насловио са „Побуњени анђели“.

Оно што неретко не може да уради неодлучно друштво,то јест држава , неуморни Кустурица нам је доказ да то може појединац с добром идејом, великом упорношћу и завидним знањем и умећем.

Између великог филмског пројекта „Млијечни пут“ који управо реализује, привођења крају свог првог романа, као и нове књиге кратких прича, концерата и надасве завршетка његовог најзначајнијег ,рекло би се,животног пројекта-Андрићграда, Кустурица није дозволио да стогодишњица Сарајевског атентата прође поред нас необележено као што је прошла сага о целокупном Првом светском рату коју смо кроз историјске уџбенике добијали у непотпуној верзији. Посебан квалитет тог узбудљивог сценског приказа јесте чињеница да се и у свом уметничком изразу Кустурица држао искључиво историје бежећи од дневне политике и баналности. Јер аутор добро зна да нас историја опомиње,као и то да често има историја које се не причају у Европи.И у томе и јесте величина овог ефектног Кустуричиног сценског приказа који смо тог дана видели у Андрићграду.

Очигледно да је и овај догађај показао да Андрићград постаје свесрпска културна престоница али и шире, с обзиром на досадашње културно-уметничке садржаје а и оне који су у најави.Ту свакако посебно место има Андрићев институт чије је историјско одељење од почетка године до данас у виду „Историјских свесака“, међународног историјског часописа „Векови“ и прве значајне књиге „Сарајевски атентат-повратак документима“ ( са досад необјављеним документима о Великом рату) умногоме разбистрило сазнања о Првом светском рату и допринело његовом реалном сагледавању.Исто је и са одељењем за књижевност у коме , као и у историјском одељењу, раде угледни домаћи и страни научници.Све њих Кустурица је окупио и у оквиру Андрићевог инситута ангажовао да своја научноистраживачка сазнања , чињенице и документа предоче јавности,а не , као што је то обичај међу домаћом научним елитом , да она циркулишу искључиво у затвореним научним круговима и остају ван домета шире јавности.

За оне који се питају зашто је трећи чин Кустуричиног сценског приказа затворио наступ Академског хора руске армије „Александров“ док је у Сарајеву свирала,рецимо,Бечка филхармонија, одговор је кратак и потпуно јасан. Изгледа да се свако определио за своје савезнике из Великог рата. Ако сарајевски медији тврде да је концерт Бечке филхармоније догађај највишег ранга где год у свету наступа тај оркестар онда уз ту чињеницу свакако треба додати и податак да је лакше добити Ролингстоунсе за наступ него чувени хор „Александров“.

Посебан квалитет овогодишње видовданске свечаности је и то што је све  презентовано из Андрићграда било лишено било каквог ината, суревњивости и скривених намера према било коме.  Управо трагајући за европским културним идентитетом који неће бити негација националних идентитета већ подстицање њихове посебности,Кустурица,чије свеукупно стваралаштво Европа увелико слави,и овог пута је у духу Е.Морена „пишући на свом језику,говорио европски“. Зато смо и присуствовали величанственом догађају тог дана у Андрићграду.

Због свега виђеног не преостаје нам ништа друго него да по ко зна који пут кажемо:Кустурици-капа доле!

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер