Predsednik Tadić nema ni približno tako jaku poziciju u svojoj stranci kako to široj javnosti izgleda. Ako on dopusti izglasavanje Statuta Vojvodine, očigledno antidržavnog, antiustavnog i antinacionalnog akta, pokazaće da zapravo ne kontroliše situaciju.

Iz Arhive NSPM-a (31.05.2007)

Pritisak je, navodno, bio strašan – i Koštunica je prvi trepnuo. I, takoreći, preko noći ostao bez većeg dela svog političkog uticaja i kredibiliteta. Manje romantizovana interpretacija veli da se Koštunica naprosto preigrao, ili slomio.

Možda je Vojislav Koštunica, zapravo, neprepoznati junak „Druge Srbije“, koja ga je sve vreme kritikovala i gotovo patološki mrzela – i koja mu tu zaslugu nikada neće priznati? A ni on se, sasvim sigurno, za to priznanje neće mnogo otimati.

Danas nam je više nego ikada potrebna ta olako proćerdana energija samosvesnog građanina spremnog da u društvu u kome haraju siromaštvo, licemerstvo i hipokrizija brani principe demokratije i pravednosti, da se zalaže za ostvarivanje vrline u politici.

Bilo bi fer od vlade da barem prizna da je krizom bila zatečena. Istovremeno očuvanje makroekonomske stabilnosti uz unapređivanje socijalnog položaja građana bila je teška misija i bez globalne krize, a sad je to nemoguća misija.

Ako se neko pita da li je moguće da čak i među vojvođanskim Srbima (odnosno među onima koji su bar nominalno Srbi) može da postoji antisrpstvo i secesionizam, neka samo pogleda internet forum Slobodna Vojvodina.

Od trenutka kada je predsednik skupštine Oliver Dulić raspisao predsedničke izbore, Koštunica i njegovo okruženje kao da su zapali u neku vrstu košmara iz kojeg se do danas nisu povratili.

Činjenica da u godini jubileja - 20 godina od pada komunizma u istočnoj Evropi - mi i dalje rušimo komunizam, pokazuje da nešto ipak duboko antropološki nije u redu. I taj (neo)komunizam ne osećamo tamo gde bi on bio logičan i socijalno prihvatljiv - u sferi „udruženog rada“.

Samo 24 časa pre Tadićevog uspeha, Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa”, vratio se iz Mađarske praznih ruku. Ispada da je Tadić uzeo u ruku čarobni štapić i spasao nas. Predsednik Srbije se inače kreće po minskom polju ustavnih ovlašćenja i svako malo izlazi iz tih okvira.