Простије речено, ако не желе да живе у Христовом свету, живеће у Хомеровом. Последице ове дехристијанизације западне цивилизације као глобалног хегемона већ смо имали прилике да осетимо на својим леђима. Можда неки од њих мисле да свет тако и треба да изгледа. Ако не мисле, најбоље би им било да се – радују Христовом доласку

Да се не лажемо. Земља и народ који нису у стању да јасно и гласно одбију срамни ултиматум у виду тзв. „немачко-француског споразума о нормализацији са Косовом“, заиста тешко да може од било кога било шта да тражи и очекује

Највећи противници Ахмадинеџада су луксуз, Израел и Америка. Са Вашингтоном би вероватно нашао заједнички језик, да није Израела. Са Израелом би можда и могао да сарађује на неком нивоу, када би Јерусалим испуниo минимум захтева Палестинаца. Али, против луксуза – нема компромиса.

Каква ће бити народна пресуда закључите и сами по степену неправде коју правите; закон акције и реакције! Такође, не критикујте у медијима револуционарну правду. Сами сте је својим неделима већ одавно изазвали!

На измаку лета 1992. деловало је да нема светлости на крају вишеградског тунела. Тих дана, муслимански борци напали су снаге Војске Републике Српске, а онда сатерали групу српских војника у тунел Бродар, дуг непуних сто метара, који се налази на путу Вишеград-Рудо. За опкољене војнике настао је пакао: наредних девет дана били су свакодневно нападани, оставши у међувремену без радио-везе, али и без хлеба и воде.

Такође, патриотизам не значи бити против сваке критике сопствене земље – поготово не против оне која се односи на власт, распоред моћи, економску или међународну политику владе итд. Једино је одбрана и преживљавање властите заједнице она вредност према којој је патриоти дозвољено да буде некритичан

Сећање на борбу за слободу је опасно када на твојој територији стоји џиновска војна база, у чијој сенци слуге нове империје отимају људе, пуцају на децу, пале куће и уништавају имовину оних истих којима су то радиле слуге оне старе империје 1914. године. Опасна ствар, сећање

Из визуре писца ових редова – а рекао бих и из перспективе будућности Црне Горе и српско-црногорских односа – најважније је да Ђукановић са својим национално конфликтним и криминално-корупционим багажом буде коначно послат у историју

По томе како управља Либијом – у којој, узгред буди речено, већ три деценије званично носи само протоколарну титулу "Вође и лидера револуције", али у којој несумњиво има апсолутну власт – Моамер ел Гадафи померио је многе стандарде у руковођењу државом.

Последњи је час да пружимо одлучан отпор покушају да се у Србији поново покрене пројекат „Јадар“, и да учврстимо уверење да Србија неће бити ничија колонија. То јесте велики историјски изазов, али и прилика да покажемо да смо самосвесни и одлучни грађани који знају да цене своју слободу