Српска историографија, научна дисциплина која се негује на српским универзитетима и у институтима, налази се у стању слободног пада. Она као да више нема ничег заједничког са оним што је била у време својих великих утемељивача: Стојана Новаковића, Илариона Руварца, Љубомира Ковачевића, Михаила Гавриловића, Слободана Јовановића, Јована Радоњића, Станоја Станојевића, Владимира Ћоровића, Васиља Поповића, Николе Радојчића, Мите Костића и осталих српских историчара с краја 19. и из прве половине 20. века.

Да се што хитније сазове седница Савета безбедности УН на којој би се изнеле чињенице о перманентном албанском терору у покрајини и донели закључци о обавезама цивилне и војне мисије УН на основу Резолуције СБ УН бр. 1244

Академик Драгољуб Живојиновић о Првом светском рату: Аустроугарска не би никад напала да иза ње није стајала Немачка и њене гаранције. Нико неће да каже да српска влада није имала план за Солунски фронт.

Србија од пада надстрешнице у Новом Саду 1. новембра прошле године није иста земља.

Румунске власти оштро су оптужиле Русију да је, сајбер-нападима и преко друштвене мреже "тик-ток", утицала на резултат председничких избора до мере да је Уставни суд те државе био принуђен да их поништи

Такође, патриотизам не значи бити против сваке критике сопствене земље – поготово не против оне која се односи на власт, распоред моћи, економску или међународну политику владе итд. Једино је одбрана и преживљавање властите заједнице она вредност према којој је патриоти дозвољено да буде некритичан

Техничке, финансијске и кадровске последице довеле би у питање енергетску независност земље, те да би последице примене ИНЕКП у садашњој форми убрзале процес промене власништва и одузимања кључних постројења и предузећа из руку грађана Србије

Противљење санкцијама Русији није неки „контроверзни“ политички курс, па да се око тога, тобоже, ломе копља и ствара нека квази-хамлетовска дилема, него би морала бити природна и логична последица суверене политике суверене државе која води рачуна о својим националним интересима, као и о свом достојанству

Али пошто је њихов покрет обавио најтежи део посла – озбиљно уздрмавање режима – студенти задржавају право надзора над опозиционим актерима, а ови имају обавезу да им подносе редовне извештаје о својим активностима

Читајући поново књигу Е. Х. Кара „Двадесетогодишња криза 1919-1939“ није тешко уочити злокобне сличности између структурних карактеристика тадашњег међународног система које су довеле до Другог светског рата и данашњих које као да нас воде ка новом глобалном рату