Представници ДС-а тврде да деле мишљење ЛДП-а о најбитнијим државним и националним питањима, при чему је једино спорно одређење према независности Косова. Реч је о својеврсном политичком мазохизму и политичкој располућености функционера ДС-а.

Овај предизборни вашар личи на оно што је од Србије остало када је измиксовано у експрес лонцу, а све испод сача (!): Гуча, Exit и Равна гора победити мора. И шта је ту различито, питате, у односу на било које претходне изборе у Србији. 

Каква је природа предизборних и могућих постизборних коалиција с обзиром на ставове странака по појединим важним државним и друштвеним питањима? Да ли се ради о коалицијама које треба да обезбеде већину у парламенту без обзира на програмске разлике?

За новинску агенцију Бета, Независно друштво новинара Војводине, као и телевизију Б92, привођење Грухоњића био је догађај дана. Све њих спонзоришу “Националне задужбине за демократију” – NED (National Endowment for Democracy).

У жару политичке кампање, са средишњим питањем да ли потписати или не Споразум о стабилизацији и придруживању, овом споразуму се приписују својства која он уопште нема. Тако чујемо да ће нам потписивање овог споразума омогућити приступ „значајним развојним фондовима”.

NED је, иначе, кровна организација која активности спроводи путем такође непрофитних организација (подружница) као што су NDI, IRI, CIPE (Центар за приватно подузетништво) и ACILS (Амерички центар за међународну радничку солидарност).

Србија је сада потпуно подељена око питања треба ли потписати Споразум о стабилизацији и придруживању, а да при томе на прсте могу да избројим људе који су овај документ икада прочитали (ко није, а хоће то да учини, имате га на сајту Канцеларије за европске интеграције).

Тих година имали смо прилику да гледамо комунистичке комесаре који су нас редовно обавештавали и убеђивали које услове још треба да испунимо да бисмо ушли у то обећано „бескласно друштво“. Данас, уместо комунистичких, ми свакодневно гледамо бриселске комесаре са својим „хуманим“ условима.

Мој негативан став није последица мишљења да чланство у Унији није економски пробитачно. Напротив, сматрам да се Унија показала као изванредно успешан „мотор развоја” за све мање развијене земље Европе које су се у њу учланиле. 

Осим изразито негативног става дела јавности према министру Динкићу, ретко се могла чути стручнија и аргументованија расправа о ефектима његове доминације у економско-финансијској сфери последњих осам година (са краћим прекидом).