Rambova namjera je, prema njegovim riječima, bila da razmrda ovu prilično dosadnu manifestaciju. U tu je svrhu na binu postavljeno Rambovo idejno rješenje „trojanski magarac“, ma šta ovaj trojanac značio.

Šta je „kompromis“ na koji smo spremni? Postoji li „crvena linija“? Da li je još na snazi rezolucija ove skupštine da svako rešenje pitanja Kosova i Metohije mora da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom 1244 SB UN?

Bezobzirnost, bahatost, trivijalizacija političkog života, neodgovornost i stvaranje kulta ličnosti spadaju među glavne odlike vlasti Srpske napredne stranke.

Prosečan Srbin, tradicionalno vaspitan, pošten po opredeljenju, bez nekih izuzetnih talenata i velikih ambicija, sa jednostavnim željama i potrebama, spreman da celog života radi, najveća je žrtva tranzicije na naš način, ali ne samo na naš.

Odlazak u Avganistan bio je mnogo drugačiji poduhvat od svrgavanja arapskih režima. Poziv na borbu u Avganistanu predstavlja promenu u islamističkom razmišljanju – od svrgavanja korumpiranih domaćih vlastodržaca ka borbi protiv neverničkih osvajača u inostranstvu. Zaokret od revolucionarnog ka panislamističkom pravcu zaslužuje objašnjenje.

Zbog čega su ovomilenijumske vlasti Srbije dovele Fond PiO u stanje zavisnosti od budžeta ako on može sam da se održava, oplođuje i da penzije budu veće? Ko vlastima Srbije daje za pravo da pnjačkaju taj Fond i rasprodaju njegovu imovinu svojim tajkunima, finansijerima stranaka i strancima? 

Neki od eksperata upućenih u tematiku kažu da moramo naučiti da obuzdamo svoju opsesiju privrednim rastom, i posebno konzumerizmom. Autori sličnih pogleda potenciraju da nas kapitalizam ohrabruje da o sebi razmišljamo kao o indivuduama sa partikularnim interesima odvojenim od sudbine društva, te da je sama njegova ideološka trajektorija povezana sa niskom plodnošću

Jadna nek je majka ovim sirotim Kataloncima kada im treba Čanak da ih učini nezavisnim. Ni ne znaju u kojoj su opasnosti da završe centralizovani sa svim polugama moću u prestonici kao i svi oni silni vojvođaneri koji slede političkog zombija.

Nikolić čak sve vreme svoju poziciju gradi na argumentima koji sugerišu da smo svi mi (za)ostali u 18. ili 19. veku i da smo još uvek fascinirani i sasvim nekritični prema naučno-tehničkom progresu i njegovim mogućnostima koje stoje u „službi čoveka” i njegovog „gospodarenja nad prirodom”.