Nismo pod okupacijom, ali smo pod kontrolom stranih firmi. I to je očito. Strani korporativni interes je primaran ovde, što se vidi u svim oblastima

Sada imamo slučaj da Skupština ne zaseda a morala bi. Ustav je tu jasan – Skupština redovno zaseda šest meseci godišnje, a može i više (vanredna zasedanja ili sednica na državni praznik, na primer). U redovnim, mirnodopskim prilikama manje ne sme. Prolećno tromesečno zasedanje otpočelo je, kako Ustav i nalaže, prvog radnog dana u martu (čl. 106). Pa prekinuto.

U mnogobrojnim reagovanjima i u tekstovima izneta je tvrdnja smena Sretena Ugričića pripremana dugo u redovima Demokratske stranke. To bi značilo da ova stožerna stranka vladajuće koalicije ima uticaj na vođenje kadrovske ili bilo koje politike u oblasti kulture, ali to je velika zabluda.

Postoje i mišljenja da je, suštinski, opasnost predimenzionirana i spinovana, jer je Kina u poslednjih deset godina zemljama afričkog kontinenta otpisala 3,4 milijarde dolara duga, a restruktuirala oko 15 milijardi dolara i to bez preuzimanja bilo čije imovine

Sto pet zemalja u svetu priznalo je nezavisnost Republike Kosovo. Sa moje tačke gledišta, nije realno pričati o prethodnom vremenu jer se to nikada neće promeniti. Sa druge strane, razumem poziciju srpske Vlade kao vlade suverene države. 

Tako je kreirana bajka “Car je go”, prema kojoj se politički i veći deo ekonomske elite divio skupocenom carevom odelu, koga u našem slučaju igra dinar. Onaj deo ekonomista koji je upozoravao na veštački naduvanu vrednost domaće valute proglašavan je amaterima.

U Americi ne postoji nacionalizam. On se tamo zove patriotizam. Termin nacionalizam je rezervisan za osudu patriotizma koji se javlja u ne-zapadnim državama, uključujući i Srbiju. Ali po everopskim merilima, kad bi neko smeo da meri, brojni Amerikanci bi bili ultra-nacionalisti, bez obzira na stranačku pripadnost

Početkom februara 2003. razgovarali smo Đinđić, Čedomir Jovanović i ja. Čeda je tu da potvrdi. Bio je težak razgovor, ali Đinđić je na racionalan način govorio o pritiscima spolja, govorio o tome šta moramo s Kosovom da napravimo, jer nas ti spolja nikad neće ostaviti na miru.

Nije Rio Tinto sam namerio da od pola Srbije napravi kratere i zagađenu pustinju, nego vlast koja ga u tim namerama čak i podržava kao velika dobro plaćena PR služba

Ko je uopšte i sa kojim motivima odobrio kontramiting i da li je svestan svog neodgovornog ponašanja i mogućih posledica