Рамбова намјера је, према његовим ријечима, била да размрда ову прилично досадну манифестацију. У ту је сврху на бину постављено Рамбово идејно рјешење „тројански магарац“, ма шта овај тројанац значио.

Шта је „компромис“ на који смо спремни? Постоји ли „црвена линија“? Да ли је још на снази резолуција ове скупштине да свако решење питања Косова и Метохије мора да буде у складу са Уставом Републике Србије и Резолуцијом 1244 СБ УН?

Безобзирност, бахатост, тривијализација политичког живота, неодговорност и стварање култа личности спадају међу главне одлике власти Српске напредне странке.

Просечан Србин, традиционално васпитан, поштен по опредељењу, без неких изузетних талената и великих амбиција, са једноставним жељама и потребама, спреман да целог живота ради, највећа је жртва транзиције на наш начин, али не само на наш.

Одлазак у Авганистан био је много другачији подухват од свргавања арапских режима. Позив на борбу у Авганистану представља промену у исламистичком размишљању – од свргавања корумпираних домаћих властодржаца ка борби против неверничких освајача у иностранству. Заокрет од револуционарног ка панисламистичком правцу заслужује објашњење.

Због чега су овомиленијумске власти Србије довеле Фонд ПиО у стање зависности од буџета ако он може сам да се одржава, оплођује и да пензије буду веће? Ко властима Србије даје за право да пњачкају тај Фонд и распродају његову имовину својим тајкунима, финансијерима странака и странцима? 

Неки од експерата упућених у тематику кажу да морамо научити да обуздамо своју опсесију привредним растом, и посебно конзумеризмом. Аутори сличних погледа потенцирају да нас капитализам охрабрује да о себи размишљамо као о индивудуама са партикуларним интересима одвојеним од судбине друштва, те да је сама његова идеолошка трајекторија повезана са ниском плодношћу

Јадна нек је мајка овим сиротим Каталонцима када им треба Чанак да их учини независним. Ни не знају у којој су опасности да заврше централизовани са свим полугама моћу у престоници као и сви они силни војвођанери који следе политичког зомбија.

Николић чак све време своју позицију гради на аргументима који сугеришу да смо сви ми (за)остали у 18. или 19. веку и да смо још увек фасцинирани и сасвим некритични према научно-техничком прогресу и његовим могућностима које стоје у „служби човека” и његовог „господарења над природом”.