Mi moramo prvo da krenemo od sebe, od naroda. Da vidimo šta smo to mi. O Vučiću i o ovima, o svemu, možemo da pričamo dan i noć, toliko je toga rečeno, toliko je toga sve više, svakome ko hoće, jasno. Ključni je problem šta je to sa nama sa ove druge strane. Šta je naš problem? Ko smo mi? Da li je moguće da možemo da ovo sve trpimo? I da se pravimo da se ništa ne dešava?

Očito je da su ovde mnoge vrednosti poremećene, da su argumenti činjenica poklekli pred argumentom sile, da su nacionalni interesi Srbije samo i ponekad fusnota, a zaslepljenost putem bez alternative – srpsko ludilo.

Evro je trebalo da pruži zemlji finansijsku stabilnost i da poboljša trgovinu sa Zapadom. Danas, dve godine kasnije, mnogi Slovaci se osećaju prevarenima. „Izgleda da smo im bili potrebni samo da otplaćujemo njihove dugove".

Dok su specijalci ROSU lepili stikere preko srpskog grba na registarskim tablicama, hiperkonstruktivni režim u Beogradu pozivao je na “srpsko jedinstvo na lokalnim izborima” koji se održavaju u skladu sa Ustavom (nezavisne) Republike Kosovo?!

Nepravedno je, ali sa njihove tačke gledišta možda i razumljivo, da Nemačka, Hrvatska ili Mađarska, koje su u Drugom svetskom ratu bile na strani agresora, žele 9. maja da slave Dan Evrope. Ali za Srbiju, zemlju čiji je gotovo svaki stanovnik izgubio nekog bližnjeg u Drugom svetskom ratu, ta dilema ne bi smela da postoji.

Paradoksalno, ali čak i članice koje nemaju razloga da beže iz zajedničke valute trpele bi posledice. Recimo, njihove nove valute, baš kao faktor stabilnosti u okruženju devalvacija, dobijale bi na vrednosti i time umanjivale konkurentnost.

Najvažnije je da energetičari i političari u Briselu i širom Unije shvate da je u, inače zadivljujućem iskoraku ka ekološki poželjnim energetskim izvorima, učinjen i poneki pogrešan potez. Iz aktuelne krize dragoceno je izvući pouke, duboko sagledati uzroke i učiniti korekcije. Sve zarad lepše i "zelenije" budućnosti

Dušan Bataković se direktno optužuje da pokušava da prikrije ključnu krivicu Miloševićevog režima za propast Titove Jugoslavije. Ko je imao i najpovršniji uvid u delovanje D. Batakovića zna da se njemu nikada ne može stavljati na teret odbrana režima S. Miloševića.

Srbija bi morala da razvije svoju državnu strategiju zasnovanu na trezvenom sagledavanju stanja, procesa i odnosa snaga u svetu, Evropi i našem okruženju. Članstvo u EU više nije realna politička opcija već politička fantazija. Mali narodi mogu se osloboditi gvozdenog zagrljaja globalnog kapitala i velikih sila samo ukoliko su sposobni da sarađuju i stvaraju saveze, a ne da se sukobljavaju. „Balkan balkanskim narodima“

Predsednik Srbije pokušava da Dejtonski sporazum stavi u istu ravan sa njegovim izdajničkim Briselskim sporazumom. To se kosi sa zdravom logikom jer su Srbi Dejtonskim sporazumom dobili 49 % teritorije BiH ili 26,000 kvadratnih kilometara dok je Briselskim sporazumom Srbija Albancima predala 16% svoje teritorije