Док су специјалци РОСУ лепили стикере преко српског грба на регистарским таблицама, хиперконструктивни режим у Београду позивао је на “српско јединство на локалним изборима” који се одржавају у складу са Уставом (независне) Републике Косово?!

Очито је да су овде многе вредности поремећене, да су аргументи чињеница поклекли пред аргументом силе, да су национални интереси Србије само и понекад фуснота, а заслепљеност путем без алтернативе – српско лудило.

Евро је требало да пружи земљи финансијску стабилност и да побољша трговину са Западом. Данас, две године касније, многи Словаци се осећају преваренима. „Изгледа да смо им били потребни само да отплаћујемо њихове дугове".

Драматичне несташице и узлети цена фосилних горива и струје на више места широм света, где се већ недељама испољава енергетска криза, понајвише су указали на претеран утицај политике на енергетику

Неправедно је, али са њихове тачке гледишта можда и разумљиво, да Немачка, Хрватска или Мађарска, које су у Другом светском рату биле на страни агресора, желе 9. маја да славе Дан Европе. Али за Србију, земљу чији је готово сваки становник изгубио неког ближњег у Другом светском рату, та дилема не би смела да постоји.

Парадоксално, али чак и чланице које немају разлога да беже из заједничке валуте трпеле би последице. Рецимо, њихове нове валуте, баш као фактор стабилности у окружењу девалвација, добијале би на вредности и тиме умањивале конкурентност.

Шта је „компромис“ на који смо спремни? Постоји ли „црвена линија“? Да ли је још на снази резолуција ове скупштине да свако решење питања Косова и Метохије мора да буде у складу са Уставом Републике Србије и Резолуцијом 1244 СБ УН?

Душан Батаковић се директно оптужује да покушава да прикрије кључну кривицу Милошевићевог режима за пропаст Титове Југославије. Ко је имао и најповршнији увид у деловање Д. Батаковића зна да се њему никада не може стављати на терет одбрана режима С. Милошевића.

Србија би морала да развије своју државну стратегију засновану на трезвеном сагледавању стања, процеса и односа снага у свету, Европи и нашем окружењу. Чланство у ЕУ више није реална политичка опција већ политичка фантазија. Мали народи могу се ослободити гвозденог загрљаја глобалног капитала и великих сила само уколико су способни да сарађују и стварају савезе, а не да се сукобљавају. „Балкан балканским народима“

Председник Србије покушава да Дејтонски споразум стави у исту раван са његовим издајничким Бриселским споразумом. То се коси са здравом логиком јер су Срби Дејтонским споразумом добили 49 % територије БиХ или 26,000 квадратних километара док је Бриселским споразумом Србија Албанцима предала 16% своје територије