петак, 04. октобар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Бакир Изетбеговић - реално
Коментар дана

Бакир Изетбеговић - реално

PDF Штампа Ел. пошта
Бранко Павловић   
среда, 15. новембар 2017.

Изјава Изетбеговића да би он волео да БиХ призна независност тзв. Косова, није никакво изненађење. Он просто нема битније изјаве, а да није директно на штету Србије, српског народа и српских националних интереса.

Пошто нам је објашњено да треба прихватити „реалност“, хајде да видимо:

- Шта је Бакир Изетбеговић реално?

- Каква би била одговарајућа политика Београда на ту сагледану ралност?

- Шта је погрешно, а затим и штетно у политици коју води Београд/Вучић?

Ако не изговори нешто лоше о Србији, то је најчешће зато што управо вређа, прети и покушава да омаловажи Републику Српску. Тада нема лоших изјава о Србији, зато што физички не може да их изговори. Друга могућност је да хвали или Турску, или неку варијанту радикалног исламизма. И док спава.

Изетбеговић је једном ногом ослоњен на Муслиманску браћу, а другом на организовани криминал и терористе у Федерацији БиХ. То је његово утемељење, без остатка. Сценографију и режију улоге Изетбеговића  потписују елементи америчке дубоке државе.

Укратко, Изетбеговић је за Србе, Србију, сваки замислив, па и најмањи српски национални интерес - непријатељ. Реално.

Зашто онда, не уважавајући реалност, Вучић/Србија/Београд непрекидно говори о добрим односима са Изетбеговићем и Федерацијом, због чега се траже контакти и сусрети по сваку цену? То је у најбољем случају неразумљиво, али су последице једнако штетне као да их Вучић жели.

Насупрот тзв. “косовској реалности“ - којој се „морамо“ прилагодити на тај начин да можемо да бирамо средство самоубиства - када је Изетбеговић у питању стварна реалност се има сасвим занемарити и то искључиво у правцу шминкања и улепшавања Изетбеговића и наших међусобних односа.

Уместо да Србија/Београд јасно ставе до знања и Изетбеговићу и међународној јавности да је он непријатељ, који својим деловањем дестабилизује регион, и да са њим никаквог разговора нема, неће га ни бити и не може бити. Ту његова званична функција нема никаквог значаја, као што ни функције вођа Исламске државе, Ал Каиде и сл. не доводе до тога да се са њима разговара (осим наравно делови ЦИА, МИ6 и сл.).

Таквом, сасвим одговарајућом политиком, Србија би заузела принципијелну позицију у међународним односима, јасно ставила до знања да неће одступити од својих националних интереса, да није наивна и да се са њом мора озбиљно рачунати.

Вучићева политика, међутим, оставља Републику Српску и Додика без одговарајуће подршке. Србија мора да буде оштрија од Републике Српске, управо зато да би Бања Лука имала већи маневарски простор. И у унутрашњим односима у БиХ, а нарочито зато да би притисак Запада на челу са САД Србија примила на себе. Као много већа и јача од Републике Српске.

Политика Вучића је сасвим погрешна и када су у питању муслимани/Бошњаци у БиХ. Разговор и сарадњу треба тражити са оним муслиманима, Бошњацима, који су умерени. Који желе и виде заједнички живот као вредност коју треба чувати уз пуно уважавање и српских и својих интереса. Када се даје подршка Изетбеговићу, као да је он једина адреса међу муслиманима/Бошњацима са којима Београд разговара, онда се умерени муслимани/Бошњаци бацају у запећак политичке сцене Федерације. И тако се изнутра јача позиција Изетбеговића.

Нема везе колико таквих мудрих, умерених данас има у Федерацији и БиХ и колико су утицајни. Временом ће њихов утицај расти. Али, ако Београд уважава као саговорника Изетбеговића и њему сличне, онда ће паметнији и добронамернији муслимани/Бошњаци увек остати маргинализовани. И на тај начин ће претња и Републици Срспској и Србији и српским националним интересима - бити трајна.

Политика и постоји зато да би се нека датост, реалност, превазишла, али у сопственом националном интересу. А не у туђем. Нарочито не у Изетбеговићевом. Ту нема компромиса. То је или-или.

(Бранко Павловић)

 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер