„Готово 1.800 дана шест главних тачака Бриселског споразума нису ни дирнуте, а то не може да буде само кривица Албанаца, то је потписала и Европска унија“, истакао је председник Србије 23. марта 2018. године на РТС-у.

Српско ћирилично писмо је законом заштићено! Ни већег чуда ни веће срамоте. Има ли то још код неког од озбиљних народа и држава? Да ли Немци, Французи или Италијани, на пример, законом штите своје писмо и приморавају власт да га користи у службеној употреби?

Лакоћа с којом је Америка заборавила, релативизовала или погрешно интерпретирала 6. јануар 2021. године и напад на Конгрес - а две трећине републиканаца сматра да се радило о легитимном демократском чину - указује само на једно: догодиће се поново

 Руси су то, чини се, лепо схватили па су, без обзира на деклеративну подршку Александру Вучићу, кроз речи добро познатог Сергеја Железњака децидирано Београду ставили до знања:Потписивање свеобухватног споразума са Приштином је губитак териоторије и није никакав компромис, него национална издаја.

Да ли је Коларевић толико значајан као помоћник да би Борис Тадић, помоћник Бориса Тадића, изгубио начас елементарно достојанство само због тога што је помоћник министра навео свима позната имена културњачке подршке предходне власти?

Ко се побуни може добити добре батине, допасти демократске апсане, а приватни банкарски рачуни му могу бити демократски блокирани. Ово последње је нешто ново под западним сунцем у коме је приватна својина била светиња

СКД “Зора”са председником Николом Церовцем, наставило је да активно делује у избеглиштву на очувању културног идентитета избеглих и прогнаних Срба, културно и духовно снажећи дух народа у нади да ће се једног дана вратити у свој завичај. 

Кад интелектуалац постане део странке престаје бити интелектуалац. Илузија може да потраје неко време, али „гвоздени закон олигархије“ на крају увек самеље свако зрно слободне мисли.

Наше акције су самоодбрана од претњи које нам се стварају и од још веће катастрофе него што се дешава данас

У јавности је неко време отворена полемика о томе треба ли Скупштина АП Војводине да поништи акт насилне асимилације Буњеваца и Шокаца у Хрвате из давне 1945. године или, пак, не треба. С једне стране су представници Буњеваца којима је овај акт угрозио националну егзистенцију и основно људско право, а са друге су представници војвођанских Хрвата који тврде да акт правно не важи, да је „резултат жеље самих Буњеваца“ (канда су сами себе укинули)