Председник Вучић је изнео читав низ погрешних и нетачних ставова најављујући нови-нови-нови талас борбе против криминала, маниром у коме се све представља као „моја борба“

Са такве ''супериорне'' позиције, наоружани флоскулама о слободном новинарству, праву на истину и борбу против заосталости која их тако праведне и моралне окружује са свих страна, храбро су кренули у пројекат измене свести својих непросвећених сународника, и настављају и даље са својом племенитом мисијом.

Али сумње у погледу Тадићевих потеза и намера – или макар жеља – увећавају се сваки пут када у медијима прочитамо уверавања покрајинских функционера ДС о томе како "у Демократској странци око предлога статута Војводине нема никакве неслоге нити дилема".

Безмало 800.000 грађана Србије на референдуму су рекли НЕ гажењу Устава и потирању српске државности, али и НЕ дефетизму, малодушности и препуштању да о нашој судбини одлучује неко други

Циљ овог закона није да се деца припреме за будуће послове. Циљ је да се експлоатишу на легалан начин, без трунке срама. Циљ је и да се на тај начин даље смањи стопа незапослености, јер су краткорочни политички поени далеко битнији неморалним људима на власти, него сва деца овог света.

Разлика између класичног либерализма и неолиберализам огледа се и у томе што је либерализам био идеологија националне буржоазије која је била донекле укорењена у сопственом народу, те није могла да буде потпуно равнодушна на социјалну заштиту.

Развој војних технологија имао је огромне последице и по друштва и за саму природу ратовања. Поједини историчари и политиколози војно-технолошки напредак сматрају кључним у стварању модела „тоталног рата" у коме се читаве популације сматрају легитимним метама.

Ова немоћ актуелних власти у Србији која све више добија синдром „нејаког Уроша“ загорчава живот и понижава Србе и на Косову и Метохији. Народна пословица Срба са Косова и Метохије каже: „није што су ме били, него што ће да се наваде“ а Албанци су се баш навадили јер је Александар Вучић бедна кукавица.

У земљама у којим влада глад, проблем нису усеви, него организација производње. У условима грађанских ратова и хаоса, пољопривредници нису у могућности да производе било какву храну, била она ГМ или не.

Једнa од нaјчешћих дефиницијa човекa глaси да је он биће слободе, способно да бира и дужно да сноси последице својих избора, било дa су они индивидуaлни или колективни