среда, 26. септембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Хапшење Ђурића као још једно понижење државе Србије - а Вучићева реакција неадекватна и сумњива
Коментар дана

Хапшење Ђурића као још једно понижење државе Србије - а Вучићева реакција неадекватна и сумњива

PDF Штампа Ел. пошта
„Отаџбина“   
петак, 30. март 2018.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ најоштрије осуђује брутално хапшење Марка Ђурића, по статусу министра у Влади Републике Србије од стране косовске РОСУ полиције. Тим поступком и начином на који је ухапшени спроведен кроз улице Приштине понижени су и држава Србија и њени грађани.
Само хапшење је пратио низ необјашњивих ствари, па се поставља питање да ли се радило о дилетантизму актуелних власти у Србији или је у питању нешто друго? Избор локације где се држао састанак на којем је био Марко Ђурић је олакшао РОСУ полицији да га се јако лако дочепа. Пасиван став Ђурићевих телохранитеља, као и Вучићеве партијско-криминалне полиције, сведочи да је директор Канцеларије за КиМ олако жртвован.

Тајни састанци Александра Вучића и Хашима Тачија, прво у Паризу а потом у Њујорку, сведоче о томе да много тога у вези овог хапшења није убедљиво и напросто „смрди“.

Реакција Александра Вучића на ово најновије понижавање Србије била је потпуно неадекватна. Такозвани српски министри у сепаратистичкој влади Приштине, по речима „Српске листе“, владу су само „напустили“, са могућношћу да се у њу у сваком тренутку врате. Нормално би било да они поднесу неопозиве оставке, а да „Српска листа“ напусти ту „терористичку и бандитску“ скупштину, како је назива председник Републике Србије. Такозвана „Српска листа“ се чак није ни експлицитно изјаснила да ли ће и даље да подржава владу Рамуша Харадинаја, или неће.

Једини адекватни одговор Београда био би неопозиво напуштање владе и скупштине самопроглашене „Републике Косово“, уз повлачење потписа са Бриселског споразума, као и напуштање интегрисаног управљања границе између јужне српске покрајине и остатка Србије.

Јучерашња парада о самосталном формирању тзв. Заједнице српских општина српских одборника бираних по локалним сепаратистичким законима Приштине јесте само још једна Вучићева ујдурма. Та шиптарска „заједница српских општина“, по речима председника Републике Србије, мора искључиво да функционише и ради у складу са уставом и прописима самопроглашене републике Косово. Такву институцију Устав Републике Србије не познаје, што значи да је она супротна највишем правном акту државе Србије. С обзиром да „Заједница српских општина“ треба да преузме здравство и просвету под своју ингеренцију, то онда значи да се Србија, заправо, одриче и ових институција и да их, преко шиптарске заједнице српских општина, предаје Приштини. Јако лепо смишљено, нема шта.

Из авиона се види да ће, уз режирана и дозирана „опирања“, Приштина такву Заједницу српских општина на крају да прихвати, јер је, уосталом, у складу са њиховим, сепаратистичким „уставом“. Тако ће добити на тацни преостале институције српске државе, чиме ће да заокружи своју државност на целој територији. Заузврат, Александар Вучић ће после – још једне – овако „велике српске победе“ прихватити да са Приштином потпише свеобухватни мировни споразум, по моделу „две Немачке“. Тим споразумом Приштини ће бити широм отворена врата не толико за пријем у Уједињене нације, колико за приступање НАТО пакту. Уосталом, пре десетак дана Хашим Тачи је управо то и најавио. А после приступања самопроглашене „Републике Косово“ НАТО пакту Република Србија дефинитивно може да се опрости од своје јужне покрајине. То је агенда којом иде Александар Вучић.

Руси су то, чини се, лепо схватили па су, без обзира на деклеративну подршку Александру Вучићу, кроз речи добро познатог Сергеја Железњака децидирано Београду ставили до знања:

- Потписивање свеобухватног споразума са Приштином је губитак териоторије и није никакав компромис, него национална издаја.

- Бриселски споразум је апсолутно штетан за државне и националне интересе Србије.

- Тренутно једино решење за Косово и Метохију је статус замрзнутог конфликта.

- Русија ће после тога заједно са својим пријатељима здушно радити да се Косово и Метохија врати у окриље Републике Србије.

Чудно је да ову медијима гласно дату изјаву од стране Сергеја Железњака није пренео „Информер“. Тим пре што овај дневни лист себе воли да представља како има добре контакте и обавештајне изворе у самом Кремљу.

Косовска Митровица

29.03.2018. године

Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће Србија до краја године прихватити „правно обавезујући споразум” са Приштином?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер