понедељак, 01. мај 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Прикази > Европа у шаци америчког криптошмитијанизма
Прикази

Европа у шаци америчког криптошмитијанизма

PDF Штампа Ел. пошта
Маринко Лолић   
недеља, 27. октобар 2013.

Приказ књиге Богдане Кољевић, Косово, Европа, демократија, издавач, ИИЦ НСПМ, Београд, 2011.

Књига Косово, Европа, демократија младе филозофкиње Богдане Кољевић својом темељитошћу, критичким приступом и актуелношћу тематике на најбољи начин потврђује да се у кругу сарадника часописа Нова српска политичка мисао последњих деценија формирала једна нова „школа“ релевантног филозофског мишљења о политици и политичкој теорији која настоји да очува и у савременим околностима реафирмише најбоље традиције европске критичке мисли. Било да је реч о политичкој публицистици или филозофским расправама, аутори и сарадници овог нашег несумњиво водећег политичког гласила својим принципијелним ставом показују (познати мото њиховог часописа: Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ) да аристотеловска блискост политике и етике нема алтернативу. Тај атонални морални и интелектуални тон њихових политичких анализа делује дисонантно не само у односу на доминантне домаће, већ и светске владајуће трендове савременог филозофског мишљења о политичкој теорији и политичкој пракси.

Основне студије филозофије Богдана Кољевић завршила је на Филозофском факултету у Београду, а усавршавала се на постдипломским и докторским студијама у Њујорку. Њени теоријски радови сведоче да је она у свом образовању успела да оствари плодну синтезу немачке филозофске школе и америчког креативног бављења филозофијом. У духу критичке традиције, своје схватање филозофије политике ауторка прецизно дефинише парафразирајући чувену Кантову мисао да „политичка филозофија, ако није суочена с политиком par exellance остаје празна, а нерефлектована политичка пракса без теорије остаје слепа.“

Заступајући у својим филозофским истраживањима доследно овај став, она за разлику од своје прве књиге Биополитика и политички субјективитет (2010) у новој књизи показује да њена теоријска настојања нису само академска разматрања усмерена према кључним мислиоцима модерне и савремене филозофске и политичке традиције, већ и истраживању актуелних домаћих и светских политичких проблема и најновијих филозофских и политичких дискусија.

Збирка аналитичких политичких текстова Богдане Кољевић – Косово, Европа, демократија садржи, углавном, краће критичке прилоге, расправе, приказе и интервјуе, настале у временском периоду од 2007. до 2009. године, који сведоче о њеним годинама учења, теоријским интересовањима и њеном схватању интелектуалног ангажмана, српској еврофилији, закаснелом буђењу евроскептицизма у нашој научној јавности, а пре свега, о проблемима политичког и културног идентитета с којима се на драматичан начин суочава српско друштво и држава у посткомунистичком периоду.

Своју теоријску пажњу ауторка фокусира на три круцијална питања актуелне српске политике: Косово, Европу и демократију, настојећи да, у веома софистицираној дискурзивној анализи, укаже на њихову сложеност и директну повезаност. По њеном мишљењу, сва три ова питања не могу се разумети без јасне свести о карактеру политичког, идеолошког, теоријског и епохалног контекста у којем се налазимо.

У разматрању ових проблема, ауторка показује завидно познавање модерне политичке филозофије и широку обавештеност не само о променама локалног идеолошког и политичког контекста, који је настао после разарања Југославије, већ и изузетну упућеност у стање светске савремене политичке и теоријске сцене, коју обликују стратези неолибералне концепције америчке спољне политике. У измењеној идеолошкој и политичкој констелацији после пада берлинског зида, америчке империјалне интересе, њени политички и војни стратези, вешто усклађују са теоријом о ширењу и заштити људских права у свету. Ауторка тачно примећује да овом злокобном стратегијом америчка спољна политика опасно подрива суверенитет многих држава и угрожава политички субјективитет и културни идентитет Европе, чији концепт ЕУ све више показује свој противречни карактер. У том политичком контексту, она настоји да, на јасан и прецизан начин, сагледа „случај Косова“, који с правом сматра „симболом нове теорије и праксе међународне политике у којој се САД показују као одлучујући фактор промене актуелне западне политичке праксе у корист нове геополитичке визије вођене интересима трансатлантске заједнице, на рачун европског јединства и европских вредности“.

Залажући се за реафирмацију угрожених темељних европских вредности, ауторка, на бројним примерима, указује на недоследност, недемократичност и непринципјелност САД и ЕУ према Србији. Ерозија кључних принципа међународног права на најогољенији начин показује се у решавању косовског проблема, где САД и већина чланица ЕУ, војним и политичким средствима, притисцима и уценама, угрожавају суверенитет једне државе, чланице УН и опасно поткопавају аутономију међународних правних институција. Штавише, признањем Косова од стране водећих држава ЕУ, по ауторкином мишљењу, „Европа одбацује сопствене вредности на којима је саздана и правне и политичке принципе на којима је утемељена“. По диктату САД, расплитање косовског чвора одвија се мимо свих правила демократске процедуре, уз цинично образложење, да је реч о јединственом случају. „Креативно тумачење“ темељних принципа међународног права, у „случају Косова“, ауторка сматра изразом идеологије америчког „криптошмитијанизма“, који карактерише спољну политику ове суперсиле у постхладноратовском периоду, а коју она, различитим облицима интервенционизма, настоји да промовише као борбу за заштиту људских права и ширење демократије у свету.

На парадоксалан начин, радикалном променом доктрине своје спољне политике почетком XXI века, САД нису само угрозиле сопствене темеље и начела демократије, већ су натерале и најмоћније чланице ЕУ да својом беспоговорном лојалношћу „доведу у питање властиту демократску традицију, приклањајући се новим облицима (пост)сувереног заједништва, којим су, истовремено, озбиљно угрожени темељни принципи европског идентитета“.  

Оно што даје посебну уверљивост овим пронициљивим, и у критичком тону писаним филозофским анализама о проблему Косова, Европе, статуса и будућности Републике Српске у контексту фундаменталне кризе савремене демократије, и што је, по нашем мишљењу, ауторки пошло за руком, а што се веома ретко дешава и много искуснијим истраживачима, комплексне савремене политичке ситуације, јесте њено веродостојно методолошки стручно утемељено сазнање, да се проблеми Косова, Европе и савремене демократије, не могу разумети издвојено, већ само ако се посматрају у међусобној зависности, као најдубљи израз противречних транзиционих процеса и контроверзне неолибералне реконфигурације, европског и глобалног политичког и геополитичког пејзажа.  

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да су протекли председнички избори били фер и демократски?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер