Европа у шаци америчког криптошмитијанизма

Приказ књиге Богдане Кољевић, Косово, Европа, демократија, издавач, ИИЦ НСПМ, Београд, 2011.

Књига Косово, Европа, демократија младе филозофкиње Богдане Кољевић својом темељитошћу, критичким приступом и актуелношћу тематике на најбољи начин потврђује да се у кругу сарадника часописа Нова српска политичка мисао последњих деценија формирала једна нова „школа“ релевантног филозофског мишљења о политици и политичкој теорији која настоји да очува и у савременим околностима реафирмише најбоље традиције европске критичке мисли. Било да је реч о политичкој публицистици или филозофским расправама, аутори и сарадници овог нашег несумњиво водећег политичког гласила својим принципијелним ставом показују (познати мото њиховог часописа: Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ) да аристотеловска блискост политике и етике нема алтернативу. Тај атонални морални и интелектуални тон њихових политичких анализа делује дисонантно не само у односу на доминантне домаће, већ и светске владајуће трендове савременог филозофског мишљења о политичкој теорији и политичкој пракси.

Основне студије филозофије Богдана Кољевић завршила је на Филозофском факултету у Београду, а усавршавала се на постдипломским и докторским студијама у Њујорку. Њени теоријски радови сведоче да је она у свом образовању успела да оствари плодну синтезу немачке филозофске школе и америчког креативног бављења филозофијом. У духу критичке традиције, своје схватање филозофије политике ауторка прецизно дефинише парафразирајући чувену Кантову мисао да „политичка филозофија, ако није суочена с политиком par exellance остаје празна, а нерефлектована политичка пракса без теорије остаје слепа.“

Заступајући у својим филозофским истраживањима доследно овај став, она за разлику од своје прве књиге Биополитика и политички субјективитет (2010) у новој књизи показује да њена теоријска настојања нису само академска разматрања усмерена према кључним мислиоцима модерне и савремене филозофске и политичке традиције, већ и истраживању актуелних домаћих и светских политичких проблема и најновијих филозофских и политичких дискусија.

Збирка аналитичких политичких текстова Богдане Кољевић – Косово, Европа, демократија садржи, углавном, краће критичке прилоге, расправе, приказе и интервјуе, настале у временском периоду од 2007. до 2009. године, који сведоче о њеним годинама учења, теоријским интересовањима и њеном схватању интелектуалног ангажмана, српској еврофилији, закаснелом буђењу евроскептицизма у нашој научној јавности, а пре свега, о проблемима политичког и културног идентитета с којима се на драматичан начин суочава српско друштво и држава у посткомунистичком периоду.

Своју теоријску пажњу ауторка фокусира на три круцијална питања актуелне српске политике: Косово, Европу и демократију, настојећи да, у веома софистицираној дискурзивној анализи, укаже на њихову сложеност и директну повезаност. По њеном мишљењу, сва три ова питања не могу се разумети без јасне свести о карактеру политичког, идеолошког, теоријског и епохалног контекста у којем се налазимо.

У разматрању ових проблема, ауторка показује завидно познавање модерне политичке филозофије и широку обавештеност не само о променама локалног идеолошког и политичког контекста, који је настао после разарања Југославије, већ и изузетну упућеност у стање светске савремене политичке и теоријске сцене, коју обликују стратези неолибералне концепције америчке спољне политике. У измењеној идеолошкој и политичкој констелацији после пада берлинског зида, америчке империјалне интересе, њени политички и војни стратези, вешто усклађују са теоријом о ширењу и заштити људских права у свету. Ауторка тачно примећује да овом злокобном стратегијом америчка спољна политика опасно подрива суверенитет многих држава и угрожава политички субјективитет и културни идентитет Европе, чији концепт ЕУ све више показује свој противречни карактер. У том политичком контексту, она настоји да, на јасан и прецизан начин, сагледа „случај Косова“, који с правом сматра „симболом нове теорије и праксе међународне политике у којој се САД показују као одлучујући фактор промене актуелне западне политичке праксе у корист нове геополитичке визије вођене интересима трансатлантске заједнице, на рачун европског јединства и европских вредности“.

Залажући се за реафирмацију угрожених темељних европских вредности, ауторка, на бројним примерима, указује на недоследност, недемократичност и непринципјелност САД и ЕУ према Србији. Ерозија кључних принципа међународног права на најогољенији начин показује се у решавању косовског проблема, где САД и већина чланица ЕУ, војним и политичким средствима, притисцима и уценама, угрожавају суверенитет једне државе, чланице УН и опасно поткопавају аутономију међународних правних институција. Штавише, признањем Косова од стране водећих држава ЕУ, по ауторкином мишљењу, „Европа одбацује сопствене вредности на којима је саздана и правне и политичке принципе на којима је утемељена“. По диктату САД, расплитање косовског чвора одвија се мимо свих правила демократске процедуре, уз цинично образложење, да је реч о јединственом случају. „Креативно тумачење“ темељних принципа међународног права, у „случају Косова“, ауторка сматра изразом идеологије америчког „криптошмитијанизма“, који карактерише спољну политику ове суперсиле у постхладноратовском периоду, а коју она, различитим облицима интервенционизма, настоји да промовише као борбу за заштиту људских права и ширење демократије у свету.

На парадоксалан начин, радикалном променом доктрине своје спољне политике почетком XXI века, САД нису само угрозиле сопствене темеље и начела демократије, већ су натерале и најмоћније чланице ЕУ да својом беспоговорном лојалношћу „доведу у питање властиту демократску традицију, приклањајући се новим облицима (пост)сувереног заједништва, којим су, истовремено, озбиљно угрожени темељни принципи европског идентитета“.  

Оно што даје посебну уверљивост овим пронициљивим, и у критичком тону писаним филозофским анализама о проблему Косова, Европе, статуса и будућности Републике Српске у контексту фундаменталне кризе савремене демократије, и што је, по нашем мишљењу, ауторки пошло за руком, а што се веома ретко дешава и много искуснијим истраживачима, комплексне савремене политичке ситуације, јесте њено веродостојно методолошки стручно утемељено сазнање, да се проблеми Косова, Европе и савремене демократије, не могу разумети издвојено, већ само ако се посматрају у међусобној зависности, као најдубљи израз противречних транзиционих процеса и контроверзне неолибералне реконфигурације, европског и глобалног политичког и геополитичког пејзажа.