Evropa u šaci američkog kriptošmitijanizma

Prikaz knjige Bogdane Koljević, Kosovo, Evropa, demokratija, izdavač, IIC NSPM, Beograd, 2011.

Knjiga Kosovo, Evropa, demokratija mlade filozofkinje Bogdane Koljević svojom temeljitošću, kritičkim pristupom i aktuelnošću tematike na najbolji način potvrđuje da se u krugu saradnika časopisa Nova srpska politička misao poslednjih decenija formirala jedna nova „škola“ relevantnog filozofskog mišljenja o politici i političkoj teoriji koja nastoji da očuva i u savremenim okolnostima reafirmiše najbolje tradicije evropske kritičke misli. Bilo da je reč o političkoj publicistici ili filozofskim raspravama, autori i saradnici ovog našeg nesumnjivo vodećeg političkog glasila svojim principijelnim stavom pokazuju (poznati moto njihovog časopisa: Kome je do morala u politici, neka ide u NSPM) da aristotelovska bliskost politike i etike nema alternativu. Taj atonalni moralni i intelektualni ton njihovih političkih analiza deluje disonantno ne samo u odnosu na dominantne domaće, već i svetske vladajuće trendove savremenog filozofskog mišljenja o političkoj teoriji i političkoj praksi.

Osnovne studije filozofije Bogdana Koljević završila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a usavršavala se na postdiplomskim i doktorskim studijama u Njujorku. Njeni teorijski radovi svedoče da je ona u svom obrazovanju uspela da ostvari plodnu sintezu nemačke filozofske škole i američkog kreativnog bavljenja filozofijom. U duhu kritičke tradicije, svoje shvatanje filozofije politike autorka precizno definiše parafrazirajući čuvenu Kantovu misao da „politička filozofija, ako nije suočena s politikom par exellance ostaje prazna, a nereflektovana politička praksa bez teorije ostaje slepa.“

Zastupajući u svojim filozofskim istraživanjima dosledno ovaj stav, ona za razliku od svoje prve knjige Biopolitika i politički subjektivitet (2010) u novoj knjizi pokazuje da njena teorijska nastojanja nisu samo akademska razmatranja usmerena prema ključnim misliocima moderne i savremene filozofske i političke tradicije, već i istraživanju aktuelnih domaćih i svetskih političkih problema i najnovijih filozofskih i političkih diskusija.

Zbirka analitičkih političkih tekstova Bogdane Koljević – Kosovo, Evropa, demokratija sadrži, uglavnom, kraće kritičke priloge, rasprave, prikaze i intervjue, nastale u vremenskom periodu od 2007. do 2009. godine, koji svedoče o njenim godinama učenja, teorijskim interesovanjima i njenom shvatanju intelektualnog angažmana, srpskoj evrofiliji, zakasnelom buđenju evroskepticizma u našoj naučnoj javnosti, a pre svega, o problemima političkog i kulturnog identiteta s kojima se na dramatičan način suočava srpsko društvo i država u postkomunističkom periodu.

Svoju teorijsku pažnju autorka fokusira na tri krucijalna pitanja aktuelne srpske politike: Kosovo, Evropu i demokratiju, nastojeći da, u veoma sofisticiranoj diskurzivnoj analizi, ukaže na njihovu složenost i direktnu povezanost. Po njenom mišljenju, sva tri ova pitanja ne mogu se razumeti bez jasne svesti o karakteru političkog, ideološkog, teorijskog i epohalnog konteksta u kojem se nalazimo.

U razmatranju ovih problema, autorka pokazuje zavidno poznavanje moderne političke filozofije i široku obaveštenost ne samo o promenama lokalnog ideološkog i političkog konteksta, koji je nastao posle razaranja Jugoslavije, već i izuzetnu upućenost u stanje svetske savremene političke i teorijske scene, koju oblikuju stratezi neoliberalne koncepcije američke spoljne politike. U izmenjenoj ideološkoj i političkoj konstelaciji posle pada berlinskog zida, američke imperijalne interese, njeni politički i vojni stratezi, vešto usklađuju sa teorijom o širenju i zaštiti ljudskih prava u svetu. Autorka tačno primećuje da ovom zlokobnom strategijom američka spoljna politika opasno podriva suverenitet mnogih država i ugrožava politički subjektivitet i kulturni identitet Evrope, čiji koncept EU sve više pokazuje svoj protivrečni karakter. U tom političkom kontekstu, ona nastoji da, na jasan i precizan način, sagleda „slučaj Kosova“, koji s pravom smatra „simbolom nove teorije i prakse međunarodne politike u kojoj se SAD pokazuju kao odlučujući faktor promene aktuelne zapadne političke prakse u korist nove geopolitičke vizije vođene interesima transatlantske zajednice, na račun evropskog jedinstva i evropskih vrednosti“.

Zalažući se za reafirmaciju ugroženih temeljnih evropskih vrednosti, autorka, na brojnim primerima, ukazuje na nedoslednost, nedemokratičnost i neprincipjelnost SAD i EU prema Srbiji. Erozija ključnih principa međunarodnog prava na najogoljeniji način pokazuje se u rešavanju kosovskog problema, gde SAD i većina članica EU, vojnim i političkim sredstvima, pritiscima i ucenama, ugrožavaju suverenitet jedne države, članice UN i opasno potkopavaju autonomiju međunarodnih pravnih institucija. Štaviše, priznanjem Kosova od strane vodećih država EU, po autorkinom mišljenju, „Evropa odbacuje sopstvene vrednosti na kojima je sazdana i pravne i političke principe na kojima je utemeljena“. Po diktatu SAD, rasplitanje kosovskog čvora odvija se mimo svih pravila demokratske procedure, uz cinično obrazloženje, da je reč o jedinstvenom slučaju. „Kreativno tumačenje“ temeljnih principa međunarodnog prava, u „slučaju Kosova“, autorka smatra izrazom ideologije američkog „kriptošmitijanizma“, koji karakteriše spoljnu politiku ove supersile u posthladnoratovskom periodu, a koju ona, različitim oblicima intervencionizma, nastoji da promoviše kao borbu za zaštitu ljudskih prava i širenje demokratije u svetu.

Na paradoksalan način, radikalnom promenom doktrine svoje spoljne politike početkom XXI veka, SAD nisu samo ugrozile sopstvene temelje i načela demokratije, već su naterale i najmoćnije članice EU da svojom bespogovornom lojalnošću „dovedu u pitanje vlastitu demokratsku tradiciju, priklanjajući se novim oblicima (post)suverenog zajedništva, kojim su, istovremeno, ozbiljno ugroženi temeljni principi evropskog identiteta“.  

Ono što daje posebnu uverljivost ovim proniciljivim, i u kritičkom tonu pisanim filozofskim analizama o problemu Kosova, Evrope, statusa i budućnosti Republike Srpske u kontekstu fundamentalne krize savremene demokratije, i što je, po našem mišljenju, autorki pošlo za rukom, a što se veoma retko dešava i mnogo iskusnijim istraživačima, kompleksne savremene političke situacije, jeste njeno verodostojno metodološki stručno utemeljeno saznanje, da se problemi Kosova, Evrope i savremene demokratije, ne mogu razumeti izdvojeno, već samo ako se posmatraju u međusobnoj zavisnosti, kao najdublji izraz protivrečnih tranzicionih procesa i kontroverzne neoliberalne rekonfiguracije, evropskog i globalnog političkog i geopolitičkog pejzaža.