уторак, 30. мај 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > ДСС и СНС - фасцинација жртве џелатом
Политички живот

ДСС и СНС - фасцинација жртве џелатом

PDF Штампа Ел. пошта
Санда Рашковић Ивић   
субота, 06. август 2016.

У петак 29. јула, Санда Рашковић Ивић поднела је оставку на место председнице Демократске странке Србије. Током конференције за медије у Скупштини Србије, на којој су она и лидер Двери Бошко Обрадовић саопштили да су поднели захтев за формирање анкетног одбора који ће испитивати да ли је било изборне крађе, Рашковић Ивић је рекла да ће остати у ДСС-у и у посланичкој групи странке у Скупштини, а да је оставку поднела због неслагања са склапањем коалиција са Српском напредном странком на локалу.

Рекли сте да је оставка дошла након неслагања са политиком локалних одбора, посебно на Врачару. ДСС на Врачару има једног одборника, Уроша Јанковића. Ако је он поступио против воље странке, због чега није избачен? Управо то су, након прелетања својих одборника на Врачару, урадиле друге странке, попут Двери и Левице Србије.

Ствар је у томе што то није био избор тог једног одборника, него је био избор целокупног градског одбора ДСС-а у Београду. Ја сам сматрала да не можемо да истовремено будемо и власт и опозиција. Врачар није нека обична, мала општина у унутрашњости Србије.

Малтене је симбол.

Он је симбол отпора Српској напредној странци. Показало се колико је њима било значајно да добију Врачар, јер су тамо нагурали и тог чувеног Весића, који је пре био страх и трепет у Демократској странци, а сада је страх и трепет у СНС-у. Потом, ту су имали и министра, Селаковића, Ђурића, дакле, гурнули су најјачи састав на Врачар. Са друге стране, имате ситуацију да СНС сада већ безмало две године уништава ДСС, отима јој одборе и одборнике, маже нас катраном и оптужује за све и свашта. И ја лично и цела странка смо прошли кроз медијског топлог зеца и ужасну крађу, коју смо ми, уосталом, и доказали. На том истом Врачару демократски блок је добио изборе, имао је већину. Према томе, ово је прекрајање изборне већине грађана – управо су нам ти људи помогли и одазвали се на наше апеле да покажемо да се радило о крађи, и сада ми треба након тога да правимо власт са СНС-ом на Врачару. Још нешто: можда је то мало шире промишљање, али моје схватање политике јесте да политика треба да буде идеја и морал. Знам да се концепт морала нешто мало и променио, са годинама и модернизацијом, међутим, ипак не може да се промени у потпуности – политика је та која треба да мења друштво, да мења вредносни систем у друштву.

Нажалост, мења га.

Нажалост, и то у смислу аномије, губитка и промене свих вредности, и у смислу безакоња, а Демократска странка Србије је одлучила да у томе учествује. Напросто нисам могла другачије да покажем своје неслагање, осим својом оставком. Не би било демократски да сам растурила цео београдски одбор – на шта би то личило, то би била страховлада, а ја бих била етикетирана као нека ауторитарна жена која тренира строгоћу, која се не понаша у складу са статутом, која разбија странку, као Медеја која једе своју децу. Е па сад, да не бих била таква, одлучила сам да поднесем оставку, а да се на јесен у странци распише и радна и изборна скупштина, тако да видимо која је то наша политика, да још једном утврдимо политичке принципе, и да онда изаберемо руководство странке. Да не бисмо грубо и агресивно спроводили партијски став, или став председништва странке које би, ипак ми се чини, већински подржало ову чисту идеолошку линију, најбоље је да направимо скупштину и тачно утврдимо где стојимо и којим путем желимо да идемо – то је најелегантнији и најправеднији демократски начин.

Откуд то да цео београдски одбор подржава СНС? Рекли сте да СНС отима одборнике, је л’ то та прича?

Не могу да кажем цео београдски одбор, али велика већина. Да, то је та прича – није било довољно што нам је преко Андреје Младеновића СНС растурио београдску организацију. Мислила сам да ће ово мало што је остало бити љута опозиција Српској напредној странци. У неким одборима је то тако, међутим, у неким одборима није. То је оно што се у психијатрији зове фасцинација жртве џелатом, ми смо у то утонули.

Шта подразумева та фасцинација?

Подразумева да идете и трчите ка ономе ко вас убија. То је синдром логорског капоа, који је био присутан у нацистичким логорима.

То је механизам одбране?

Јесте. Ја сад мало психијатризујем целу ствар, али не могу да побегнем од свог властитог занимања. Не можете ви издвојити политику из психологије, не можете издвојити политику из личности, свих њених делова и механизама одбране коју свака личност има. Свакако, не може да се говори о неком групном механизму одбране, али бих рекла да је београдски одбор показао да је склон управо том маневру, а то је фасцинација жртве џелатом. Другог објашњења немам – друго објашњење би било да је ту ушао новац. Не верујем да је ушао новац, али верујем да је било: ето, хајде да се сачувамо тако што ћемо се притајити, па са њима сарађивати, па ћемо нешто пробати. Шта – не знам.

Није реч само о београдском одбору, за "Новости" сте изјавили да исти став има и део председништва странке, неки потпредседници, извршни одбор...

Не цео извршни одбор, али један велики његов део. Људи су се просто препустили. Постоје сјајни људи, и ценим и поштујем све чланове извршног одбора. Али, све се догађало уз изговор "пусти локал, нема везе". И онда све тако "нема везе" и дођете до тога да се препустите и да вас заскоче.

ДСС има шест потпредседника. Колико их је подржало став београдског одбора?

Нећу говорити поименце. Постоје људи у председништву који су оштро против, као и потпредседници који су оштро против. Они нису само са Косова, има их и из других делова земље. Постоје и људи који се различито одређују, од случаја до случаја. А има и људи који сматрају да треба улазити у власт, јер је власт једини начин да се сачува одбор на локалу, а тиме да се сачува и странка. Међутим, ја имам контрааргумент: ми смо у градовима, у којима смо на изборе изашли са позиције власти, имали лошији резултат заједно са Дверима, него тамо где смо излазили сами, као опозиција, а говорим о местима у којима смо имали чак и високе функционере, попут заменика градоначелника.

Да ли је ДСС и даље опозициона странка?

Наравно. ДСС је опозициона странка, и то се сигурно види по нашим иступима у јавности и саопштењима.

Види се по вашим иступима, али након овога што сте обелоданили у петак?

Мислим да и друге колеге имају тај опозициони иступ, поготово када је реч о високој политици. Ми смо мислили да се може некако направити схизис, расцеп, између локалне и високе политике.

Може ли? Многи заступају тај став да су на локалу све коалиције могуће, да је тамо ситуација другачија, други су услови јер се сви људи познају.

Истина је да локал заиста није исто што и висока политика. Међутим, околности су другачије. Ми по нашем статуту дајемо максималну аутономију локалним одборима, тако да они могу да ступају у коалиције са ким хоће и људи нису прекршили статут – они су се само држали онога што је прописала странка. Али, ви не можете само да се држите статута и кажете, ето, то је то, а да пренебрегавате атмосферу у друштву, и оно што вам се дешава. Вучић, по мишљењу ДСС-а, издаје Косово, уводи Србију у НАТО, краде изборе, уводи страховладу и цензуру, иако се упиње из петних жила да покаже да је нема, узео је ингеренције свих институција, од председника државе до лекара, од адвоката, судије до општинског чиновника – а то не може да се пренебрегне. Он се петља у све и онда то више није исто – онда локал није одвојен, зато што је атмосфера у друштву таква да је републичка власт изједначена у лику премијера, таква да се Вучић изједначава са институцијама Србије, и да се Вучић изједначава и са Србијом. И онда ви са СНС-ом, односно са Вучићем, правите коалиције.

Ако сам вас добро разумео, упркос томе што ДСС даје могућност да се на локалу склапају коалиције, ви не можете да прихватите да се коалиције склапају са СНС-ом – било где, невезано за Врачар?

Не мислим на унутрашњост Србије, зато што је тамо друга атмосфера, и ту људи без власти, чини ми се, нису уважени. То је оно "гласаћу за тебе кад будеш на власти".

Значи, тамо може?

Па не могу да кажем да може – понешто може да се толерише, али онде где нисмо фикус, где се наша слуша и где можемо нешто да урадимо за грађане. Међутим, у централним београдским општинама, које су симбол отпора – не може. На Косову и Метохији су наши одборници одбили да буду са СНС-ом, а имали су велике понуде. Тамо се много теже живи него на Врачару и Вождовцу, па онда, кад су могли они да одбију, мислим да могу и сви остали. Али, код нас у друштву, а ни наша странка није имуна на то, има људи који су по занимању професионални политичари. Они кад падну из политике, немају где да падну – немају занимање, звање нити знање коме ће да се врате. То је главни проблем. Има тога и код нас, наравно, али мање него у другим странкама – хајде да кренемо од врха странке: шефови ДСС-а, господин Коштуница и ја, пре политике смо се доказали и показали у својој струци, а онда кренули у политику, и имамо где да се вратимо. Док, рецимо, код СПС-а и СНС-а, ту су Ивица Дачић и премијер Вучић – они ништа друго у животу нису радили него што су држали банку у Скупштини, били политичари, директори, и то је све.

Шта ће се дешавати на скупштини странке, кога ћете бирати?

Скупштина ће бирати комплетно руководство: чланове главног одбора, председништва, председника странке, председника извршног одбора и чланове извршног одбора – избор иде по дубини.

А градски одбор?

Мислим да ће градски одбор бити биран посебно, али не може пре него што комплетирамо руководство странке – морамо имати главни одбор, јер градске одборе бирају и људи из главног одбора, не само из општинских одбора.

Ако победи та струја којој припадате, да ли би онда градски одбор могао да буде разрешен, уз образложење: ево, скупштина је демократски утврдила стање у странци?

Наравно, а ако победи ова друга струја – ја сам се већ повукла. Значи, идемо тако, после ћу видети шта ћу.

Имате ли нека сазнања о томе када ће коначно влада бити састављена? Медији опет говоре да само што није, почетком августа.

Сећам се написа у медијима: "Премијер у рекордном року саставља владу". Прво је било до краја маја, након њихове скупштине. Онда је било до доласка кинеског председника, па је било до Видовдана, па до Петровдана, па до краја јула, па сад каже премијер да ћемо имати владу у августу. Хајде да видимо.

Зашто влада не може да се формира?

Из више разлога. Има једна народна пословица која каже "Тешко трговцима који узму паре, а не испоруче робу". Не желим да кажем да је господин Вучић узео паре, али мислим да је дао обећања и на Истоку и на Западу, и да је дошло време да се та обећања испуњавају, а он не може да их испуни – не сва, и не свима. Друго, он има много мањи број својих посланика – СНС има 98 посланика, а 2014. је имао више од 130, тако да је тада само он могао мирно да направи владу, а све остало му је било ојачање позиције. Међутим, сада мора да задовољи и своје коалиционе партнере са листе, а то такође није лако.

Није било много седница новог састава Скупштине, али и оне које су одржане, нису баш лепо изгледале. После две године паузе, ДСС је поново ушао у Скупштину, како вам она делује?

Никада атмосфера у Скупштини није била страшнија. Никада се у нашем друштву није више радило на томе да се парламент оцрни, облати, дезавуише, да се прикажемо као једна група бесловесних, безобразних и бахатих људи који ништа друго не знају него се само вређају. Ништа ми у тој скупштини од владајуће коалиције нисмо могли да чујемо од аргумената – то су биле само увреде, квалификације, инсинуације, измишљотине. На сваки аргумент опозиције – не само мој или људи из ДСС-а, већ свих из опозиције – долазила је баражна ватра Вучићевих хаубица, који су за то били задужени. Постоје жене и мушкарци који су задужени да урлају док говоре посланици опозиције, да добацују најгоре ствари. Наравно, и носећи кадрови СНС-а у дискусији, и они су се развели од истине – то је било непојамно блато које има за циљ да грађанима Србије покаже како парламент није ни потребан, и како све нас тамо треба укинути.

Због чега они то раде?

Да би имали слободне руке да се овде уведе диктатура.

Појавила се и информација да би могли да се скину преноси Скупштине са телевизије, односно да се преместе са Другог канала.

Ето, и то је корак ка томе, корак ка диктатури.

Како се борити против тога, када се на такав начин – не могу да кажем "води политика", јер то није политика – када неко на такав начин комуницира са вама?

Борите се тако да не одустајете од својих принципа, да не падате на тај ниво. Борите се одлучно, али борите се финоћом. А онда ће ваљда и људи да виде разлику.

Где ће да виде?

Имали смо ми и неколико деценија комунизма, и целу деценију слобизма, па смо се опет некако изборили. Морамо се борити, нема нам друге.

Некако је завладао принцип да све мора да се уподоби стању на врху – како је на врху, то мора да буде пресликано наниже. Каква промена треба да се догоди да би био напуштен овај принцип?

Видите, то је прави знак да у нашој земљи нема демократије. У правом демократском друштву људи би могли да иду једни с другима, и да постоји систем где се посланик бира на своје име и презиме, и на свој образ. Али овде је Вучић носећа фигура и на Врачару, и у Београду, и у Србији, и у Сурдулици, и у месној заједници. Свуда је он, а онда се наређа цео низ људи који после има своје мандате, и онда ту нешто одређују. Кад имате такав неискрен и де фацто недемократски начин бирања, онда добијете ово што сад имамо.

Планирате ли неку иницијативу за промену изборног система?

Наравно. Да се, на пример, сваки председник општине бира директно, да сваки народни посланик има своју конституенту, да се бори за интересе, па га људи питају, па је одговоран народу... А овако, они су одговорни само партији, то је такмичење ко ће бити послушнији, и то ништа не ваља. Ово је прешло све мере. Онда су људи подложни куповини, купопродаји, постају џубокс политичари, који певају онако како жели онај ко убаци паре и притисне дугме. Када би народ некога бирао, а он онда окрене ћурак, имаће неколико хиљада или неколико десетина хиљада људи који ће да кажу: чекај, шта је сад ово? Имаће принцип личне одговорности, а сада је на делу само принцип партијске одговорности, и то је то. И зато је могуће да у Апатину одборник кошта пет милиона динара. То је око 40.000 евра, а кажу да је на Врачару, изгледа, било нешто јефтиније, 30.000 евра. То су приче, и ја их износим као приче, али где то има, да се људи купују на тај начин?

Али тим причама увлачите и вашег одборника Уроша Јанковића са Врачара?

Кажем, не верујем да је дошло до куповине, али је дошло до тога да је важно учествовати на власти, јер само из позиције власти можете да идете на изборе – ту имате новац, финансирање из буџета, можете неке људе да запослите, имате неку кобајаги снагу, али то смо имали и у Новом Саду, Крагујевцу и још неким градовима, па се нисмо баш прославили.

Већ сте поднели захтев у Скупштини за формирање анкетног одбора за утврђивање изборне крађе.

Ми смо нашем образложењу захтева за анкетни одбор придодали и изјашњавање Уставног суда о изборима на Косову и Метохији из 2014. године, где је речено да су ти избори на Косову и Метохији били неуставни. Пошто се ништа од 2014. није променило ни у процедури, ни у пропозицијама у односу на овогодишње изборе, онда из тога следи да ни ови избори на Косову и Метохији нису урађени како треба. Још нешто – ми сад говоримо анкетном одбору о крађи избора, о крађи која се догађала на локалу, на одређеним пунктовима, а хоћемо да идемо у коалицију са СНС-ом на локалу. То је заиста она фасцинација жртве џелатом.

(Време)

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да су протекли председнички избори били фер и демократски?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер