уторак, 30. мај 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Вучић води Србију у пропаст
Политички живот

Вучић води Србију у пропаст

PDF Штампа Ел. пошта
Санда Рашковић Ивић   
среда, 03. децембар 2014.

Санда Рашковић Ивић: Председник Демократске странке Србије у интервју за „Сведок“ о нападима на ДСС, односима са СНС и препорукама ММФ-а Вучићева политика погубна за Србију

Др Санда Рашковић - Ивић постала је прва изабрана жена председник политичке  странке у досадашњој историји Србије.

На кормило Демократске странке Србије дошла је после (не)очекиваног повлачења (касније и одласка из странке?!) др Војислава Коштунице - убедљивом победом на страначкој скупштини.

Ћерка је доктора Јована Рашковића, некадашњег неприкосновног лидера Срба  у Хрватској.

Од оца је наследила дар за психијатрију која јој је животно опредељње, али и за политику, за коју каже да је њен природан избор.

На интервју са Сандом Рашковић Ивић стигли смо у договорено време, у њен стан у центру Београда. Опуштена и насмејана, председник ДСС отворила је врата свог дома. Спремамо се да почнемо разговор.

- Јаој, молим Вас извините. Морам да одем до кухиње да смањим на мању температуру, да ручак не загори док разговарамо, каже Санда и устаје да скокне до кухиње.

Сведок: Па зар председник странке нема неког ко уместо ње обавља кућне послове?, питамо шаљиво.

Санда Рашковић Ивић: Не, ја живим као већина жена у Србији. Ујутру обавим све обавезе у кући, набавим све потребно, спремим ручак,   па онда одем на посао... После тога у странку, или на пут у обилазак општинских одбора ДСС и тако у круг и сваки дан. Знате већ сами, као жена, како то код нас иде, каже Санда.

С: Па Ви дођете нешто као три у један?

С.Р.И: Ма ја сам вам пет у један. И мама и домаћица и психијатар и председник странке, а богами од недавно и бака. Та ми се најновија улога посебно свиђа, ваљда зато што се у њој тек откривам.

С: Како све то постижете, или како се код нас вели - постизавате?

С.Р.И: Морам да будем искрена. Имам несебичну помоћ мужа. Када сам на путу по Србији и обилазим одборе, он кува. Али мој најмладји син, Јован, каже да подржава мој страначки ангажман иако се он највише одражава на квалитет исхране. Мој муж кува добро, али Јован каже, да ја ипак кувам боље.

Почињемо озбиљније да причамо о политици, о улози у којој се Санда Рашковић - Ивић од недавно налази и о којој, како каже, учи сваког дана нешто ново, а највише у сурету са људима.

С.Р.И: Породица ми је увек била на првом месту, а сада то место дели са странком. Имам све обавезе које имају све маме и баке у Србији, али и све жене које имају своју професију. Рад у странци, кажу, изискује целог човека,  с тим се слажем, али жена вреди за једног и по  човека, па се ја, тако, цела дајем странци, а још једна ја остаје за све друге слатке улоге и обавезе.

С: Оснивач и председник  ДСС Војислав Коштуница, два дана после Вашег избора на место његовог наследника, напустио је странку, а није Вам ни честитао? Да ли сте се после тога чули с Војиславом Коштуницом и да ли Вам је нешто рекао?

С.Р.И: - Нисмо се чули уопште, нисмо у контакту. Коштуница  ми није дао ни 100 сати, а не оних 100 дана које је давао свакој Влади као опозиционар. Послао је само изјаву да излази из странке, јер је изневерена изворна политика ДСС.

С: Одакле Коштуници баш таква процена? Да ли је изневерена политика ДСС?

С.Р.И:  Политика ДСС није изневерена, а не посебно та изворна политика, јер је ДСС била када је основана еврофилна странка. За тај део политике се не залажемо. Али се залажемо за очување демократских и националних принципа за које се ДСС од оснивања борила. Трудимо се да се у Србију врати култура демократског дијалога, да разговарамо и прихватамо различитости. У програму је, чини ми се, све до 2012. године писало да се ДСС залаже за евроинтеграције. Све то је разумљиво, јер је пре 10 година изгледало да је ЕУ клуб богатих и срећних људи, да може да пружи безбедност и стабилност региону.

С: Међутим...

С.Р.И: Показало се, с временом, да то није тако. ЕУ је највише утицала на разбијање наше државе и највећи је покровитељ косовске независности. Због тога је ДСС престала да буде еврофилна и постала евроскепитична странка која се залаже за политичку неутралност. Ми смо и даље антиевропска, антинато и странка која се бори за одбрану Устава Србије, што су све принципи за које се борио и Војислав Коштуница.

С: Па шта сте заправо променили у ДСС, осим руководства?

С.Р.И: Променили смо тактику и она се односи, пре свега, на потребу да се странке, интелектуалци, покрети, удружења са сличним ставом окупе око једне заједничке идеје - Србије, у којој су интереси наше земље и њених  грађана, важнији од свих других интереса. А не интерес Брисела, додворавање и поданички однос  - „све ћемо урадити, жртвовати своју државу и народ да добијемо вашу условну похвалу“. ДСС се залаже, и увек ће се борити за то, да Србија буде политички и војно неутрална.

С: То, с обзиром на белосветске околности звучи, нереално. Може ли уопште мала земља на Балкану, као што је Србија, да буде неутрална, да не зависи ни од једне велике силе?

С.Р.И: У овом тренутку Србија може да има старатешко усмерење да хоће да буде неутрална. А да би она била неутрална, велике силе морају да јој обезбеде ту неутралност, као што су то својевремено, 1815.  године Швајцарској обезбедиле. Сама Швајцарска то није могла тако мала поред царске Русије, Хабзбуршке монархије и велике Француске. То је плод деловања великих сила. Клатно Србије је превише отишло на Запад и морамо да га вратимо на Исток да би се позиционирало у центар.

С: Да Вас вратим на Коштуницу и његов одлазак. У круговима око бившег прдседника ДСС причало се да је један од разлога што је напустио странку била и процена да сте спремни да сарађујете са влашћу и Српском напредном странком. А и све вам се чешће спочитава, недавно је то рекао и Војислав Шешељ, да Александар Вучић финасира ДСС и да сте Ви у тихој кохабитацији са СНС?

С.Р.И: - У овоме нема ни  зрнца истине. Да смо ми Вучићева творевина, не бисмо оволико нападали премијера и Владу. А можете да видите да сваки дан реагујемо и ДСС и моја маленкост критикама на поступке ове Владе који  Србију воде у суноврат.  Сматрамо да је политика Вучићеве Владе погубана за Србију. Моји претходници су ДСС-у оставили енорман дуг од скоро милион евра. Па ваљда би се Вучић нашао да смо толики пријатељи и његова творевина да помогне, као што је то с неким другима чинио и чије је скупе предизборне кампање плаћао, да нам разреши тај дуг. Овако људи запослени у ДСС раде за минималац, а ја не примам плату у странци, као ни већина функционера, јер сви имамо своју професију. Плату зарађујем на Високој струковној школи где сам професор, а у ДСС сам само због идеје. Опет ћу да поменем оца који је увек говорио да су у животу важне идеје. Све што је радио радио је из идеје. Ушао је у политику као богат човек, а све смо изгубили. За разлику од многих политичара који су ушли у политику као сиротиња, а у њој стекли милионе.

С: Па ко су ти које је Вучић плаћао? Коме је то плаћао скупе кампање?

С.Р.И: Нема потребе да их ја прозивам, они се сами препознају, а и из њиховог односа у парламенту према владајућој већини види се - ко су они. Када год треба и зашкрипи притекну у помоћ.

С: Али ево иду локални избори у Мионици и Лучанима. У Мионици на изборе излазите са СНС?

С.Р.И: Занимљиво је да се само ДСС испитује, критикује   и напада када на локалном нивоу, као опозициона странка, иде у коалицји са напредњацима. А да рецимо нико не спомиње у којим је све општинама ДС у коалицији са СНС, па ЛДП, или да у Војводини, у Тителу, СРС и СНС чине владајућу коалицију.

С: Добро, јесте тако, али пустимо остале. Зашто иде ДСС, ако већ тврдите да сте оштра опозиција власти?

С.Р.И: Зато што у политици на локалном нивоу има 20 одсто идеологије , а 80 одсто су социјално  -економске теме. Ту се окупљају људи који желе да раде за своје место и важно је да они буду честити. Решавање комуналних проблема, изградња вртића и изградња инфраструктуре у неком малом месту немају везе са високом политиком и нашим ставовима о ЕУ и Русији. У разним странкама су добри и мање добри људи. У малим местима људи се познају, знају ко колико може, и какав је човек, што је за те средине веома важно, па тако и процењују ко је какав и какве су му намере...Колико је спреман да ради за свој град. Обећала сам људима из ДСС у одборима аутономију у одлукама и верујем њиховим проценама, тако да не би било демократски да укидам њихове одлуке.

С: Ко су те странке и покрети окупљени, како Ви кажете, око патриотске идеје и које чине тај десни блок за чијег се стожера препоручује ДСС?

С.Р.И: То су Покрет  Двери, највероватније  Покрет ветерана, неке локалне коалиције, удружења и интелектуалци широм Србије, Српска демократска странка која делује у Војводини и која највише окупља избегличку популацију, потом Српски либерални савет.. Многи интелектуалци су потписали петицију за спас Србије.

С: Ко су интелектуалци које сте успели да окупите око идеје да се Србија спашава - по ко зна који пут? Покушавате ли то да вратите интелектуалну елиту у политику?

С.Р.И: Многи интелектуалци  су се разочарали, а неки су се продали. Међутим, део  интелектуалаца није заборавио одакле је, и ко је, није се продао за функције и места у управним одборима и на њих сам поносна. То су ти интелектуалци окупљени око идеје да је последњи тренутак да се Србија спашава од ове неразумне власти.

С: Кога од „паметне Србије“ сте окупили?

С.Р.И: С нама су Гојко Ђого, Рајко Петров Ного, академик професор Коста Чавошки, академик Светозар Арсић Басара, професор др Милош Ковић, Влада Кршљанин, доктор Вељко Ђурић, Слободан Рељић, Ђорђе Вукадиновић, Слободан Антонић и многи други...  Идеја је да то окупљање прерасте у народну слогу за спас Србије.

С: Десница у Србији је и СРС. Ви сте у једном тренутку рекли да нисте спремни да сарађујете са СРС, а Бошко Обрадовић из Двери, које су са ДСС потписале споразум о сарадњи, у истом тексту је рекао да је спреман да разговара са СРС и Војиславом Шешељом. Па да ли је ваш блок спреман да разговара и сарадјује са Шешељом, или не?

С.Р.И: Једна ствар је разговор, а друга стрвар је договор и сарадња. Спремна сам да разговарам, наравно. Али што се договора тиче, мислим да господин Шешељ то не би ни хтео, он се о томе изјаснио.

С: Немојте о томе шта би, или не би, Шешељ хтео. Питам Вас о Вашој изјави. Чини се да сте се Ви први изјаснили...

С.Р.И: ДСС, као и овај шири национални фронт покрета, удружења и интелектуалаца окупљених  око ДСС има за циљну групу грађанску десницу. Не мислим, када кажем грађанска десница, само на правнике,  лекаре, докторе наука, интелектуалце, мислим и на знатлије и сељаке, на све оне људе који живе од свог рада и који имају то грађанско у себи, а могу да живе и на селу, али поштују све оне вредности националног грађанског друштва. Мислим да се СРС и ми не обраћамо истом бирачком телу.

С: Али све оно што се у Србији декларише као десница када се сви скупите немате тренутно, заједно, седам одсто, а ви сте нашли да се делите и даље.

С.Р.И: Не бих ја то назвала дељење, то је само ход у две колоне, јер имамо различите циљене групе и различито бирачко тело.

С: Али и тај ход у две колоне, како Ви то рекосте,  слаби опозицију које скоро да нема...

С.Р.И: Опозиције нема, али у парламенту. Ван парламента једино постоји. Никада није било да је тако мала разлика између ставова власти и парламентарне опозиције. Сви се залажу за евроинтеграције у Скупштини Србије и власт и опозиија, сви тврде да Европа нема алтернативу...

С: Ако је судити по опозицији, Вучић не мора да брине, власт му је сигурна...

С.Р.И: Немојте да будете сигурни. То се никада не зна. Овако спектакуларна подршка коју је добила СНС може брзо да заврши суновратом. Изреке нашег народа често су пророчке  - ко високо лети ниско пада. Ко тако брзо узлети, брзо и падне, а мислим да је то све извесније после ових крајње непотребних мера које Влада у овом тренутку спроводи, нарочито на штету средње класе, а то је смањивање плата и отимање пензија.

С: Рекосте отимање пензија. Да Вас не убије прејака реч?

С.Р.И: Да, рекла сам и стојим иза тога да је ово отимање пензија и писање новог радног права које није осмишљено и написано у Србији него у Бриселу. А све оно што прописује Брисел  је отровно за Србију. Узимати посебно пензионерима пензију која је стечено право је чист криминал.

С: То је Уставом загарантовано право...

С.Р.И: Тачно, крши се Устав и Уставом гарантовано право. Док радимо сви ми у ПИО фонд улажемо паре као што бисмо улагали у штедионицу и сада неко дође и без питања и калауза вам опљачка део тога и ником ништа. То је заиста криминал који је  за суд. Поред тога прихватили смо и све услове ММФ, а они нам предлажу нова отпуштања која иду од 96.000 до 160.000 људи. То су све будући незадовољни бирачи. Мој отац, Јован Рашковић је говорио: народ може да доручкује празна и лажна обећања, али да их вечера не може. А ми смо сада, мени се чини, негде таман код ручка, тако да верујем да ћемо брзо прозрети намере и та празна обећања.

С: Али изгледа да већина у Србији не дели Ваше мишљење и да се прехрањује тим празним обећањима. Као психијатар, како тумачите ово ћутање народа? Да ли смо потиснули незадовољсво борећи се за голу егзистенцију?

С.Р.И: Не бих била мирна да сам на месту данашње власти. Наш народ има изреку  - притиснуто јаче, још више одскаче. Када одскочи тај незадовољни и намучени народ, неће им бити потребан украјински Мајдан. У Мајдану прва ја никада не бих учествовала, тј. у рушењу власти и по налогу западних амбасада. Тако власт не бих рушила, али бих је и те како рушила по налогу свог народа и своје савести. Јер налог народа јесте налог моје савести. Ишла бих са народом свим срцем и надам се да ћу имати прилику.

С: Али Ви тврдите да ће се народ дићи, а власт тврди да ће бити боље, постигли смо договор са ММФ-ом. Шта за Србију значи, заправо, прихватање услова ММФ?

С.Р.И: За Србију то значи потпуну пропаст. Значи нове људе без посла, што смо већ помињали, нова задуживања и неулагање у пољпривреду, јер је и то један од услова, којима су заправо нама Европа и ММФ увели посредне санкције. Преко меких санкција Русији које спроводе и преко нас и Србија је санкционисана. Нама су практично блокирали развој пољопривреде, која је уз енергетику и металургију, за Србију најважнија привредна грана. Тиме што су нам „дали препоруку“ коју смо ми очито некритички прихватли, јер је власт рекла да прихвата све услове ММФ-а, ми смо остали без могућности да покренемо пољопривреду с којом би једино имали шансе да брзо остваримо неки доходак.

С: Шта је“ зла намера“ ММФ и ЕУ у целој тој причи?

С.Р.И: Па уводе нам санкције, јер их слушамо само 98 одсто, а не свих 100. Нисмо увели санкције Русији које су од нас тражили и њима је јасно да би Србија могла да то искористи, и колико је то у нашој моћи, да се боље позиционирамо нашим пољопивредним производима на руском тржишту. Пошто су они увели меке санкције   Русији на овај начин увели су и санкције и Србији, јер нас онемогућавају да улажемо у пољопривреду, подигнемо производњу и остварујемо свој доходак као држава. А народу то нико неће отворено да каже. Него нам и даље машу празним причама и обећањима да ће ето за  коју годину бити боље.

С: Дозвољавање коришћења докумената тзв. државе Косова у Србији је прошло готово незапажено, или је намерно прећуткивано.

С.Р.И: То је пузајуће признавање такозване државе Косово. И колико год се они куну да неће признати Косово, они то делима чине, јер са документима на којима пише Република Косово Албанци слободно шетају Србијом, док Срби из Северне Митровице не могу да оду на литургију у Дечане са личном картом Србије. И ником ништа, Србима никада горе, то је резултат примене Бриселског споразума којим треба наводно Србима буде боље. Уколико власт и даље тврди да је Косово српско зашто председник Скупштине Србије Маја Гојковић не распише изборе у четири општине на северу Косова где је уведена привремена управа и пробијени сви законски термини за расписивање избора. ДСС која се оштро залагала против изласка на локалне изборе које су расписале албанске власти, и  те како би се заложила да Срби на северу изађу на изборе које распише наша председница Скупштине.

С: Па очито да не може да распише изборе, јер Косово више изгледа није Србија...

С.Р.И: Нама се овде већ шест година сервира прича како нам је Косово камен око врата, толико да би се народу испрао мозак и да у једном тренутку каже  - дај да скинемо тај камен више. Нико није проговорио о томе шта све на Косову има, колико руде. Све што има у Менедељејевом периодном систему елемената налази се и на Косову. О томе нико не говори... Само, хајде да решимо проблем. Држава је титулар рудника. Па хајде да се договоримо да те наше руднике искористимо да дамо у концесију. Тамо је једини рудник германијума у Европи.

С: А зашто се о томе не говори?

С.Р.И: Па зато што Европа нема алтернативу, зато што је важно да нас у Бриселу потапшу по рамену да смо фини и послушни. И зато што готово нигде у медијима немате прилику, ни једну озбиљну емисију у којој могу да се суоче ставови еврофила и евроскептика, да причамо отворено о томе шта добијамо, а шта губимо уласком у ЕУ. Баве се само ружичастом бојом ЕУ. А с друге стране, чекамо инвестиције од Русије и Кине.

С: На које инвестиције мислите, а да и те нису можда само празна обећања?

С.Р.И: Па да је почела изградња Јужног тока, а споразум за почетак радова наша власт није имала храбрости да потпише, то би донело више инвестиција, отворило више радних места и покренуло привреду интензивније него све ове инвестиције са Запада за  ових 14 година. Подигла би се привреда тиме, услужне делатности. Власт ради на штету државе и на сопствену штету. Исипрају мозак народу, али ништа вечно не може да траје, па ни то.

Зашто нико не спомиње Бечки споразум?

- Бриселски споразум се спроводи бескомпромисно, а Бечки споразум ни ова, а ни претходна власт не спомињу као да не постоји. Мислим да га се више и народ не сећа, али радо ћу подсетити и власт и читаоце на тај споразум. Он се односи на решавање статуса и враћање имовине Србима у Хрватској и онима који су избегли. Када би се тај споразум проводио са 10 одсто капацитета у односу на оно како се спроводи Бриселски, Срби из Хрватске и избеглице, али и Србија као држава решили би већи део својих проблема. Бечки споразум је направљен да би непристрасно било решено питање положаја Срба у Хрватској и избеглица, али не могу да се сетим да га је икада поменуо Борис Тадић, а ни Александар Вучић.

С: Има ли нечег личног у Вашем односу са Војиславом Шешељем?

С.Р.И:  Морам да кажем оно што је мало познато. Када је мој отац умро, Шешељ је био једини српски политичар и јавна личност у Србији која није изразила саучешће нити присуствовала сахрани мог оца. Називао га је јавно издајником. То су ствари које су мене болеле, али то је прошло. Била сам повређена Шешељевим понашањем, али када је отишао у Хаг, опростила сам му. Јер је он  заиста жртва и човек који је поднео велику жртву.

С: Да ли он на тај начин персонификује и Србију?

С.Р.И: Наравно да персонификује српску жртву. Зато сам и свој лични однос према њену ставила по страни.

Вучић са Хрватском понавља исту причу као са Едијем Рамом

С: Чини се да  Вучић оном конференцијом за штампу није остао дужан ЕП због усвајања Резолуције о Шешељу. Да ли сте и Ви стекли утисак да је оштро одговорио Хрватској и ЕП?

С.Р.И: Те све речи пријају нашим ушима, али нису праћене делима. Не верујем онаквим одговорима Вучића.  То што је он рекао ништа не значи ако делима не покаже. А, као критиковао је њихову бахатост, а онда када ЕУ од њега затражи да мора да побољша сарадњу у региону, он ће да подвије реп и  скрушено ће отићи у Загреб да им се извини што се љутио док су нас ударали песницама. Ту причу смо већ видели са Едијем Рамом. И онда је изашао и рекао да Србија неће да трпи увреде, а онда после две недеље примио Раму у званичну посету који нам је усред Београда поручио да треба да признамо Косово. И који је два дана сеирио по Србији и на Косову прокламујући  идеју велике Албаније. То је било врло понижавајуће и неозбиљно.

С: А шта би, по Вама, показало озбиљност државе? Шта бисте Ви урадили на Вучићевом месту?

С.Р.И: Одмах прекинула конференцију за новинаре и рекла да је од тог тренутка за њега завршена посета Србији. Казала бих Рами да му дајем свог министра спољних послова да га испрати до границе. И ту је крај приче. Тако раде озбиљне државе. А не да га после свега пусти да митингује у Прешеву и прави још веће скандале на Косову за које власт тврди да је и даље српско.

С: Да ли је истина да Вас у општинским одборима ДСС које обилазите ових дана чланови странке дочекују оном песмом „Српкињица једна мала, на Косову цвеће брала...“ ?

С.Р.И: Јесте. Добро сте обавештени и признајем да ми то јако прија.

С: Је л то нека нова химна ДСС са новом председницом?

С.Р.И: Не бих имала ништа против да нам то буде химна.

Шешељ надмудрио Хрвате, а Европски парламент још једном је показао на делу антисрпски став.

С: Како коментаришете Резолуцију коју је усвојио Европски парламент о Војис лаву Шешељу?

С.Р.И: Ту је ЕП упао у замку и Шешеља назива злочинцем, а да му пресуда није изречена. То кажу за човека који је оптужен за вербални деликт и који је због тога у Хагу провео скоро 12 година. Ту је огољено шта ЕУ мисли и  виде се јасно њихови ставови који су антисрпски. Кроз ту реченицу нападнута је цела Србија. С друге стране тај ЕП остаје глув и слеп за фраглантно кршење људских права да Срби не могу у Хрватској да употребљавају своје ћирилично писмо и поставе 10 ћириличних табли. ЕУ не може да заштити у земљи чланици ЕУ права Срба. Није то неки Бурунди, него чланица ЕУ. То је лицемерје.

С: Весна Пусић је изјавила саучешће. Да ли бисте били спремни да разговарате с њом?

С.Р.И: Наравно, и с њом и са свима који су толико устали против Србије, бранила бих своју земљу и народ аргументима. У Хрватској је антисрпска атмосфера која не јењава 20 година. Постоји тамо чак виц – ко је то шовиниста?  Шовиниста је онај који мрзи Србе више него што је то нормално. Значи нормално је да мрзе Србе, а још када дођу избори као сада они се такмиче ко ће бити већи анти-Србин. По мом дубоком уверењу то је разлог што је ова резолуција оволико отровна. Али је забрињавајуће што је Европски парламент насео на то. Европска уније није била у стању да заштити Србе у Хрватској. Нико не реагује на то када врло сличне реченице Шешељевим само са другим предзнаком даје један Тхомпсон на свом коцерту где окупи 100.000 људи. И када Јосип Шимунић изрекне усташки поздрав „за дом спремни“ и скандира му цео стадион. Нико не реагује из те исте ЕУ. А не реагују ни када њихова посланица у ЕП Ружа Томашић тамо продуцира усташке изјаве. Нико јој не каже не можете то да говорите на тај начин у ЕП.

С: Али, чини се да је сада у јеку кампање у Хрвтској главна ствар ко ће више да мрзи Србе.

С.Р.И: Усташтво се повампирило уласком Хрватске у ЕУ. Међутим, на то нико не рагује. То је питање за Брисел који не реагује и то нама јасно показује да нама није место у ЕУ.

Шта сам стварно рекла осијечким новинама?!

С: Од када сте дошли на чело, ДСС већ у неколико наврата Вам се спочитава, а и кружи клип интернетом  Вашег интервијуа осјечким новинама где сте наводно рекли да је Хрватска, по Бадинтеру, имала право на Крајину. То Вам се узима као велики грех.

С.Р.И: То је истргнуто из контекста и зиста нема везе са истином. Рећи ћу Вам шта сам конкретно казала: причала сам о налазима Бадинтерове комисије по којима је било могуће смоопредељење република, а не народа или аутономних покрајина и рекла сам да у смислу у коме је Хрватској било дозвољено да успостави јуриздикцију на целој својој територији, па и над Книном, али не уз крвопролиће.  Србима није било дозвољено да на такав начин успоставе јуриздикцију над Приштином и Косовом  и Метохијом. Онда  су они то преиначили.

С: Како мислите преиначили?

С.Р.И: Истргли су из контекста и то ме подсетило на ону причу са Летичиним фонограмом, када је Туђманов саветник Летица снимајући тајно разговор мог оца и Туђмана извадио из контекста само ону реченицу да су Срби луд народ. А мој отац је рекао - немојте, господине Туђман, да се играте са Србима, они су луд народ, лако гину за своје идеје.  Оно што мене јако боли јесте што су неки људи, чак и у мојој странци поверовали у тај интервју који се вртео две године и на који нико није обраћао пажњу, док ја нисам дошла на чело ДСС. Е, сада, када сам ја као неко ко није неком по вољи, можда и уз то још жена победила, пуцало се на мене из свих оружја. Провукли су ме кроз блато. И сада треба пред мојим сународницима, и после мог рада од 20 година на одбрани не само Србије него српства пре свега, да се правдам да ја то нисам тако рекла, јер моји Срби више верују хрватском тиску него мени.

С: У Хрватској би се то тешко догодило да је ситуација обрнута...

С.Р.И: Не би се уопште догодило. Туђманова ћерка, на пример, никада не би морала да се правда за нешто што је написано у српској штампи, а што је притом извучено из контекста. Али, ми смо такви.

Марин Лепен би ми била драга гошћа

С: Поредили су Вас са Марин Лепен. Колико имате сличности, осим што сте и Ви  и она ћерке политички познатих очева, тј. имале сте претходницу?

С.Р.И: Да и једна и друга смо имали претходнице у очевима. Она има тврђе ставове о мањинама, али у оном делу у коме је она антиглобалиста и где се залаже за европски савез од Лисабонба до Владиводстока, потпуно поџавам њену политику. У том савезу Србија би била центар, а не сиромашна периферија како јој је то намењено у ЕУ.

С: Да ли планирате сарадњу с њом?

С.Р.И: Планирамо сарадњу са свим странкама које имају сличну политику у Русији, али и у Европи, па и са госпођом Лепен. Волела бих у некој ближој будућности да буде наша гошћа у Београду, као и представници других националних европских странака, али и Јединствене Русије.

Завршавамо интервју, а Санда се журно спрема. Каже има још много обавеза, а дан је тек почео. Субота је, али има кумство, па иде у странку на неке састанке и консултације, после тога би да нађе времена и скокне да види унуку.

Каже, ништа јој није тешко, јер се енергијом пуни у разговору са људима, али јој посебну снагу даје то што ДСС ојачавају нова лица, међу којима је много жена широм Србије.

Са осмехом додаје:

- До неког новог сурета и жури да заврши ручак, који се крчкао док смо причали, па да крене у сусрет новим обавезама.

(Оливера Миливојчевић - Сведок)

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да су протекли председнички избори били фер и демократски?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер