понедељак, 19. новембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Црна Гора и поштовање људских права српског народа
Политички живот

Црна Гора и поштовање људских права српског народа

PDF Штампа Ел. пошта
Маринко М. Вучинић   
уторак, 06. новембар 2018.

Стављање песника Матије Бећковића, историчара Чедомира Антића, правника Дејана Мировића и историчара Александра Раковића на „црну листу непожељних“ јасно нам указује да им је на тај начин забрањен улаз у Црну Гору.

Стављање песника Матије Бећковића, историчара Чедомира Антића, правника Дејана Мировића и историчара Александра Раковића на „црну листу непожељних“ јасно нам указује да им је на тај начин забрањен улаз у Црну Гору.

Ова забрана без преседана у нашим политичким приликама је образложена тиме да „они својим изјавама угрожавају националну сигурност Црне Горе“. Црногорска влада је поводом ове одлуке, до сада незабележене и дискриминаторске забране уласка истакнутих српских интелектуалаца, саопштила да тим потезом „штити стабилност и безбедност од недобронамерних, а уставна и морална обавеза Владе Црне Горе јесте да штити спокој грађана, укључујући и патриотска и национална осећања највећег броја“.

Овакво „образложење“ забране уласка четворици српских интелектуалаца, у српској јавности је једногласно означено као „драстично кршење њихових основих људских и грађанских права“. Оваква оцена је пропраћена и коментарима људи чија су права драстично нарушена и доведена у питање овом забраном уласка на тло Црне Горе.

Чедомир Антић је изјавио: „У питању режим је који је обесправио српски народ, фалсификује изборе, хапси српске посланике и узима им држављанство, измишља државне ударе. Затвара малолетнике, прогони децу која у школама обележавају НАТО бомбардовање, током којег је у Црној Гори погинуло 19 људи, толерише најмоћније нарко-кланове, а криминалце извози. Владају без резултата, на мржњи коју праве.“

Матија Бећковић је рекао:“За сада сам прошао боље него Његош, којем су ископали гроб. Мало су ме предухитрили, јер сам мислио кад умрем да живим у Црној Гори. Не знам да ли се то односи само на мене живог или мртвог“.

А, представници власти у Србији су, као по добром старом обичају, позвали на другачију реакцију и на „више одговорности и озбиљности“, али су и указали на то да „власти у Црној Гори уводе не вербални деликт, већ деликт мишљења“. Али, овакво осионо и бахато понашање власти у Црној Гори представља, пре свега, прилику да власти у Србији коначно на прави начин поставе питање поштовања основних људских, националних и грађанских права српског народа, и да престану да се крију иза изанђале флоскуле о „никад бољим политичким и државним односима између Србије и Црне Горе што доприноси укупној стабилности на Балкану“.

Коначно треба схватити, али и прихватити елементарну чињеницу да је ова забрана само „врх леденог брега“ појаве која указује на драстичну обесправљеност српског народа у Црној Гори, као и постојања, на њиховом државном нивоу, разрађеног социјалног и политичког инжињеринга, чији је основни циљ да се по сваку цену смањи број Срба у Црној Гори и на тај начин они маргинализују и сведу на минорну националну мањину.

Елементарна је чињеница, доказана толико пута, да се у Црној Гори крше и негирају основна људска права српског народа, али и поништавају и разарају њихов идентитет и култура. Ипак, ова забрана је показала очигледну слабост владајућег ауторитарног режима у Црној Гори, који, поред свих дискриминаторских мера које упорно спроводи, посеже и за забраном уласка истакнутих српских интелектуалаца у Црну Гору.

И поред веома снажног и одсечног реаговања наше јавности на ову неприхватљиву и скандалозну забрану која је дошла из Црне Горе, мора се приметити да је, не први пут, изостало оглашавање дежурних бораца и боркиња за људска права и оних организација које су увек спремне да се јаве када је, по њиховом мишљењу, дошло до кршења људских права, слободе говора и мишљења. Увек агилна Кућа људских права, као и коалиција организација коју она представља, остала је нема и без икаквог реаговања.

Могло се ових дана чути реаговање директора Центра за регионализам Александра Попова који сматра да се „непотребно диже прашина око теме око које није смело да се таласа“, али и став Ђорђа Жујовића – члана Председништва ЛДП који је изјавио да је: „Црна гора независна држава и у складу са својим интересима може одлучивати о томе ко нарушава њену државност и бори се против исте, и таквима ускратити гостопримство“.

Тако је људско-правашка књига спала на два слова. И овога пута је на делу очигледан пример примене дуплих стандарда и очите хипокризије и недоследности, која често прати деловање тзв. људско-правашких организација и либерално–демократских политичких групација, које нису спремне да, без идеолошке искључивости, политиканства и одсуства начелности, заступају и бране основна демократска и цивилизацијска начела и достигнућа, и то пре свега - право на слободу говора и критичко мишљење.

Да парадокс буде већи, управо за припаднике ове политичке и идеолошке групације режим Мила Ђукановића представља онај пример који треба да следи и Србија. Зато је њихова брига очигледно резервисана за истомишљенике и људско-правашке саборце и уски круг оних који се уклапају у политички и деолошки круг који они острашћено и селективно заступају.

Овом приликом није се огласила ниједна међународна организација, од оних које се тако приљежно баве одбраном и заступањем људских права и слободе мишљења. Ипак, овде су у питању била очита кршења људских и грађанских права, као и права на слободу мишљења истакнутих српских интелектуалаца - и то од стране владе која је чланица НАТО и верна савезница евроатлантске политичке оријентације.

То је свакако био довољан разлог за изостанак њиховог реаговања и очигледно прећуткивање кршења основних људских и грађанских права истакнутих српских интелектуалаца. Но, то није први случај, већ је то опробана пракса, како наших тако и међународних тзв. људско-правашких организација, у чијем се деловању веома често може препознати лицемерство, хипокризија и безочна примена дуплих стандарда.

Видети још:

Подгорички „Дан“: Матији Бећковићу, Чедомиру Антићу, Александру Раковићу и Дејану Мировићу забрањен улазак у Црну Гору јер „представљају опасност по сигурност државе“

Влада Црне Горе: Забраном уласка четворици српских интелектуалаца у земљу штитимо стабилност, безбедност и спокој свих грађана; Одаловић: Србија не гледа позитивно на ову одлуку, али неће бити реципроцитета

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да Србија адекватно обележава 100. годишњицу пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер