Koštunica je tek 2008. mogao u punom smislu da razume Miloševićeve probleme, a Tadić je tek sad izgleda počeo da shvata Koštunicu. Problem je u tome što je svako od njih mislio da njegov prethodnik pogrešno igra sa strancima i da će on umeti bolje. Na istom putu nalazi se danas i Tomislav Nikolić.

Najneposredniji izazov DS-a u narednom periodu biće odnos između "centra" i periferije, odnosno stranačke centrale i predsedničkog okruženja, na jednoj, i snažnih lokalnih i regionalnih stranačkih filijala – na drugoj strani.

Danas se u Demokratskoj stranci gotovo i ne čuje, a i ne ceni previše glas kritičkih intelektualaca, oni se tretiraju kao nužno zlo. Sada su neka druga vremena u kojima nema mesta za ljude koji postavljaju „nezgodna“ pitanja.

Nije logično da se stubovi spoljne politike traže izvan Srbije, pogotovo ne na način koji sugeriše isti i značaj i doprinos tih tzv. stubova vitalnim interesima. Stubovi svake strategije, pa i strategije spoljne politike, nalaze se unutar Srbije.

Možda i u strahu da ih evroreformski mediji ne optuže kao „mračnjake“,  lideri opozicije se ne usuđuju da formulišu alternativu pogubnoj sprezi briselske birokratije, transnacionalnih kapitalista i domaće kompradorske elite.

Čitava afera sa veštački stvorenom „pandemijom“ i sumnjivom vakcinom dobra je lekcija i Tadiću, i svima nama. Upotrebljavajmo svoju zdravu pamet, kritički se odnosimo prema velikim medijima i informišimo se iz nezavisnih izvora. Samo tako ćemo preživeti u ovom sistemu besramne javne laži.

Karakter stalnog parničara teško da doprinosi ugledu jedne zemlje. Protivtužba koja se podnosi, sa namerom da se ista što pre povuče, u tom smislu predstavlja vrhunac nepromišljenosti. Zato je sa druge strane dočekana sa vidnim olakšanjem.

Pored uglednog imena, reč je i o vlasništvu nad 420 kvadratnih metara prostora u centru Beograda, što je sve plaćeno 800 hiljada evra. Kako se došlo do ove ponižavajuće cene kada se govorilo o nekoliko miliona evra, znaju samo oni koji su vodili prodaju.

U većem delu medijske javnosti ali i u (kulturnoj) politici Vlade radi se na potkopavanju dostojanstva i samopoštovanja. Grupacije intelektualaca koje ne mare za nacionalne političke interese niti za samopoštovanje dobijaju javni prostor i državne nagrade.

Koliko su daleko od istine, pripadnici Inicijative mladih za ljudska prava su blizu novcu donatora, koji su prema ovoj organizaciji vrlo izdašni. Prema jednom izvoru, Inicijativa je 2007. imala godišnji promet od 850.000 evra.