Povodom teksta Dušana Pavlovića „Ni država, ni autonomija“

Insistiranje na odvojenosti ova dva procesa, članstva u EU i statusa KiM, svakako će jednog dana doći u koliziju sa ispunjenjem kriterijuma iz Kopenhagena. Odluku EU da se u resor komesara za proširenje ukomponuje i susedska politika treba ozbiljno shvatiti.

Dogovorno razgraničenje Srba i Albanaca je rešenje za koje su se mnogi zalagali. Velika prednost ovog rešenja je to što bi se ono utanačilo na osnovu istorijskog dogovora dva naroda – srpskog i albanskog, a mnoge države Evrope uključiv i Rusiju podržavaju ovakav obrt.

Što se stubova tiče, čini mi se da je potrebno prvo napraviti čvrst domaći privredni stub (temelj), zatim, stub socijalno odgovorne države i stub pravne države. Tek mnogo dobro umreženih domaće-spoljnih stubova predstavlja mogući dobar temelj kuće zvane Srbija. Za to je potrebna politička volja. Ima li je?

Svi potencijali državne i gradske uprave i javnih preduzeća uključeni su u ovu lokalnu kampanju. Sredstva se ne biraju, jer najvažnije je da se Demokratska stranka i koalicija koja je na vlasti dokažu da su i dalje dominantna i funkcionalna politička snaga ne samo u ovoj opštini već i u celoj zemlji.

Nisu li građani Srbije, svojim divljenjem za patrijarha i njegov život, jasno stavili do znanja šta misle o sistemu koji nam se nameće, a u kome „svako gleda samo svoj interes“ i u kome je vrhovni moralni zakon „bespoštedna borba za opstanak“?

Nema ničega spornog u tome da neko okarakteriše spoljnu politiku Srbije kao nepostojanu i problematičnu. Osim ako taj neko ne govori u ime EU. Koja ima jedne aršine za Kosmet, druge za RS, treće za Abhaziju i Južnu Osetiju, a sedamnaeste za Kataloniju i Škotsku.

Za naše ljude je ovaj mimohod iskrenog poštovanja bio vid duhovnog pročišćenja, probudio je nacionalni ponos, otvorio je pitanje dostojnosti i doslednosti vere, moralnog autoriteta i duhovnog predvodništva.

Granice označavaju teritoriju na kojoj se vrši suverena vlast, na kojoj deluje aparat sa monopolom prinude. Može li pokrajina imati monopol prinude? Logično je da ne može, ali onda pokrajina ne može imati ni granice, već eventualno, administrativne granice.

 Onda je prešao u Basarin kolumnistički opus postavši dugogodišnja muza njegovog stvaralaštva. Zenit crne slave doživljava posle napada na Brisa Tatona, kada na konferenciji gradonačelnik Đilas optužuje Vukadinovića zbog kolumne o zviždanju Marseljezi.