Време: Вредни београдски оверитељи, или како су неке листе предале потписе које нису ни скупљале

Осим гломазне листе око СНС, до сада су за градске изборе предате листе „Ћале, ово је за тебе“, листа доктора Дејана Жујовића и Руске странке. Непознато је где су оне скупљале потписе подршке, али је познато да су их оверавале у истих пет општина.

Марљиви општински оверитељи у Београду до сада су лупили печат на укупно око 24.000 потписа подршке грађана које су добиле четири листе. Толико их је, до сада, истакло кандидатуру пред поновљене београдске изборе 2. јуна.

Али, за три листе се поставља питање како су и где скупиле потписе подршке. И јавља сумња да су у питању „фантомски“ потписи, какви су већ доказани пред изборе у децембру.

Прва је, по обичају, кандидатуру предала гломазна коалиција око Српске напредне странке. Њима је оверено 19.316 потписа подршке – опет по обичају, много више него што треба јер у Београду се може кандидовати са три хиљаде потписа.

Од овог броја, 15.726 потписа оверило је свих 17 градских општина, док су остало одрадили нотари.

Још су проглашене листе за које се може претпоставити да ће играти маргиналну улогу на изборима. У питању су „Ћале ово је за тебе – Петар Ђурић“, „За зелени Београд – Кад ако не сад – Др Дејан Жујовић“ као и „Руска странка – Срби и Руси браћа заувек!“, која се представила као мањинска листа.

Где су скупљени потписи подршке?

Како је објавила Републичка изборна комисија, Ђурићева и Жујовићева листа су оверавале потписе у по седам општина, а „Руси“ у шест. У сва три случаја подударно је пет општинских управа – Вождовац, Звездара, Земун, Нови Београд и Раковица.

На крају је Ђурић са саборцима предао 3.134 потписа, Жујовић 3.224, а руска листа 1.666, што је довољно за мањинске листе. Међутим, мистериозно је где су потписи прикупљани.

На Фејсбук страници Дејана Жујовића – лекара који је стекао извесну популарност оштрим критикама власти током пандемије па је писао колумне за портал Нова – позив за прикупљање потписа објављен је само једном, 12. априла.

Ту је наведено да се потписи прикупљају сутрадан у „нашим просторијама“ у Старом Меркатору. „Нотар ће бити присутан од 12 до 15 часова“, навео је Жујовић.

Петар Ђурић је такође добио својих пет минута славе током пандемије. На протестима 2020, кад је власт била намерила да опет уведе рестрикције, он је у камеру Н1 рекао да му је отац преминуо јер није било респиратора. „Ћале, ово је за тебе“, рекао је Ђурић.

Под тим називом је Ђурић основао групу коју зове „покретом“. Међутим, тај покрет, баш као ни сам Ђурић, ни на Фејсбуку ни на Твитеру није објавио када и где прикупљају потписе подршке. Сајт покрета је последњу вест објавио пре три године.

Ђурић није конкретно одговорио на питања „Времена“ где су прикупљани потписи подршке нити зашто то није оглашено барем на друштвеним мрежама. Уместо тога, навео је да се за изборе спремају месецима уназад.

„Прикупљање потписа је било и тест рада наших општинских одбора и снаге партнерских организација са којима ћемо наступити на изборима“, навео је Ђурић у писаном одговору. „Ми немамо и никад нисмо имали ‘своје’ нотаре. Добри су нам и општински оверитељи.“

Ђурић наводи да је покрет на улици, блокадама против „извршитељске мафије“, на Реви, али игнорисан и од режимских и од „самопроглашених професионалних“ медија.

„Мука обичног малог човека нас је окупила“, навео је Ђурић. На опаске да га неки сматрају Вучићевим „ровцем“, он наводи да су чланови покрета „добили више батина, нагутали се сузавца, више пута бивали хапшени и малтретирани него сви твитер хероји из те ‘праве опозиције’.“

Шта раде на изборима?

На крају се на Ђурићевој листи нашло укупно свега једанаест имена кандидата за одборнике.

„Руска“ листа има петнаест кандидата. Презимена првих пет на листи су Пантић, Мишић, Шкипина, Цвијовић, Атанацковић… рекло би се не баш руска презимена.

Група грађана „Ћале, ово је за тебе“ на децембарским изборима у Београду је добила 4.385 гласова (0,47 одсто), а руска листа 3.692 гласа (0,39 одсто).

Они су били међу 75.312 гласова Београђана дата листама које су остале испод цензуса. На изборима се појавило укупно 14 листа.

На питање зашто уопште иде самостално на изборе кад су слабе шансе да добаци до цензуса, Ђурић је за „Време“ навео: „Настали смо спонтано, а опстали и растемо као покрет јер се многи препознали у нашем примеру. Зар је цензус једини циљ?“

Жујовић је пак у једном коментару на Фејсбуку био оптимистичнији: „Овога пута смо сами ковачи своје судбине. Искрено, мислим да више од три одсто наших грађана дели наше погледе на то шта су највећи проблеми живота у Београду. Неуспех није опција!“

Како је било пред децембарске изборе?

Пред гласање у децембру у јавности су се ређали примери познатих личности које су наводно потписале подршку за ову или ону листу. Та имена уочавали су опозициони представници у изборним комисијама, након чега су те личности – попут глумице Бојане Маљевић или новинарке Јелене Зорић – демантовале да су икоме дале подршку.

Тада се јавила сумња да су многе листе потписе „скупиле“ тако што су општински оверитељи заправо насумично извукли податке неких грађана уз вероватно фалсификоване потписе и лупили печат.

Управо је Јелена Зорић три дана пред изборе за „Време“ писала текст у којем открива да је оверитељка из општине Врачар Сања Тимотијевић рекла да се „не сећа“ глумице Весне Чипчић чији је потпис наводно оверила. Чипчић је демантовала да је дала подршку иједној листи.

Оверитељка Тимотијевић је истовремено била чланица Градске изборне комисије испред листе Чедомира Јовановића. На тадашње питање „Времена“ да ли је то сукоб интереса, Тимотијевић је рекла:

„Ја не знам шта да Вам кажем. Све потписе које сам оверавала су дошли… Ја не знам шта да Вам кажем.“

Фалсификовани потписи тематизовани су и у захтеву Уставном суду за понављање избора који су овог јануара поднели представници „Србије против насиља“.

У поднеску је наведено да су Градска изборна комисија и тужилаштва игнорисали случајеве фалсификовања изјава. Наведено је да је седам листа за градске изборе имало „фалсификоване изјаве бирача“ о подршци, али су ипак проглашене. Те листе су потом добиле 31.958 гласова.

„Имајући на уму да је према Укупним резултатима за једног одборника у Скупштини града било потребно да гласа 8.566 бирача, јасно је да је значајан број бирача гласао за изборне листе са утврђеним фалсификованим потписима подршке, те да су гласови дати листама са фалсификованим потписима, иако нису прешле цензус, битно утицале на укупан изборни резултат, а нарочито на дистрибуцију мандата који су ‘остали’ испод цензуса“, наводи се у жалби.

Немања Рујевић

(Време)