Osim izrazito negativnog stava dela javnosti prema ministru Dinkiću, retko se mogla čuti stručnija i argumentovanija rasprava o efektima njegove dominacije u ekonomsko-finansijskoj sferi poslednjih osam godina (sa kraćim prekidom). 

Dojučerašnji koalicioni partneri su već u prvoj nedelji kampanje porušili sve mostove i gotovo je nemoguće očekivati da bi DSS i DS mogli opet da formiraju vladu. To poglavlje je za duže vreme ili verovatno definitivno zatvoreno.

Zar je realno očekivati da će uporan čovek, kao što je Dinkić, posle svega učinjenog, odustati od sabotiranja sporazuma? Zar bi on pred izbore „dizao prašinu“, zar bi mesecima podrivao vladu - da bi se posle 11. maja pomirio sa sudbinom i pružio ruku ruskim partnerima?

Na planu ideologije, oko DSS se okuplja diskurs koji govori o odbrani autentičnosti Srbije u odnosu na EU i globalizovani svet. Problem sa tim je što je sam pojam autentičnosti, kako ga shvataju zastupnici ove politike, takođe prazan.

Zgroziće se ovde srpske liberalne demokrate i ostali ljubitelji mondijalizma, ali koja to logika sada može da opravda dalje mrcvarenje Vojislava Šešelja, koji već pet godina čeka da haško tužilaštvo dokaže nedokazivo. 

Ako vladu formira Toma Nikolić, kaže moj prijatelj, neće se povući nijedan strani investitor, nijedna banka. Ali, kaže on, moći će Toma zemlju da vodi kao što bi je vodila Sonja Biserko, tek ona će sa Zapada biti kidana komad po komad.

Moram da pri znam da sam komentar Rastislava Dinića shvatio u neku ruku kao svoj neuspeh, a ne samo njegov. Naime, žalosti me činjenica da na prošlogodišnjim Filozofskim susretima, na kojima smo zajedno diskutovali, kolega Dinić ništa nije naučio o liberalizmu.

U vreme u kome je međunarodno pravo relativizovano do vulgarnosti, u vreme kada gola sila i nasilje, (p)ostaju prva i poslednja reč međunarodne politike, mesto i uloga MSP-a, u kontekstu nezavisnosti Kosova je višestruko važna i potrebna.

Činjenica jeste da je prosečan srpski glasač frustriran „gubitkom Kosova koje još nije izgubljeno“, te da, nezadovoljan presporom i mrcvarećom tranzicijom, svoj krajnji izlaz vidi u evropskim integracijama.

Šta je pogrešno u tekstu Maria Kalika „Liberalni fašizam i rasizam u Srbiji“? Jednom rečju – sve. Pojmovi su nejasni i neprecizni, zaključivanje je proizvoljno, generalizacije olake i neutemeljene.