Zakon o glavnom gradu, uostalom, propisuje: „Na sva pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, a odnose se na grad Beograd, kao jedinicu lokalne samouprave, primenjuju se odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi”.

Desila se i politička i marketinška polarizacija domaće političke scene, pa je u nekim momentima Koštunica, a naročito Ilić, zvučao kao veći radikal od radikala, a pri kraju kampanje je i Tadić često bio veći čedista od Čede.

Često citirana, osporavana i branjena, odredba člana 102 stav 2 Ustava od 2006. godine glasi: "Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika".

Moram da priznam da mi je blisko i simpatično što Mićuna ni u poznim godinama ne napušta revolucionarni žar - revolucionari nikad ne ostare! - ali brine me što u tom zanosu nema ni trunke principijelnosti, etike, ni morala.

Da ne bude zabune: Dačić, Ružić, Mrkonjić & co. bili su Miloševićevi kerberi, koji, u međuvremenu, nisu pružili uverljive dokaze da imaju nešto protiv zločinačke politike svoje stranke, koja je Srbiju uvela u najsramnije godine njene savremene istorije.

Boris Tadić je dugo bio igrač solidnog tima „prve lige“. Međutim, bio je daleko od zvezde demokratskog tima. Naprotiv, bio je „rezervni igrač“. Možda čak i to, na osnovu uglednog porekla. No, dočekao je svojih „pet minuta“.

Stav mnogih svetskih pravnika je da Srbija treba – i već je trebalo – da tuži sve zemlje koje su priznale Kosovo, što uopšte nije komplikovano, kako je nedavno izjavio ministar Jeremić. Pre svega, tužba bi u svakom slučaju bila istog sadržaja.

Kad sam već pomenula gos'n Palmu, onda moram primetiti kako trenutno jedino on govori ono što misli. To je zaista čovek koji ide putem kojim se ređe ide. On čak ne govori samo ono što on misli. On govori, ispostaviće se, i ono sto Dačić misli.

Zašto je pravljena tolika halabuka oko Sporazuma kada danas niko ozbiljno ne traži njegovo poništavanje. Koalicija sa radikalima podjednako je kontroverzna kao i ona sa socijalistima. Otud, valjda, toliko isključivosti? 

U Srbiji je poslednjih osam godina verovatno najhvaljeniji, a potom i jedan od najviše osporavanih i napadanih Vojislav Koštunica. Naravno, to nam govori o njegovom značaju u političkom životu i o moći i uticaju njegovih protivnika.