среда, 21. август 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Културна политика > Полемика у Шведској поводом „Параде поноса“ у Србији
Културна политика

Полемика у Шведској поводом „Параде поноса“ у Србији

PDF Штампа Ел. пошта
НСПМ   
петак, 11. октобар 2013.

Реакције на текст државног секретара у влади Шведске Јасенка Селимовића поводом „Параде поноса“ у Србији

Јасенко Селимовић

Толерантна Србија чини Европу сигурнијом

Прајд парада у Београду је више од ЛГБТ питања

За овај викенд је планирана Прајд парада у Београду, у Србији. Многи су с разлогом забринути. Раније параде су биле окружене протестима, противдемонстрацијама па чак и насиљем. Истовремено влада није уложила довољно напора да обезбиједи одржавање Прајда. Узимајући у обзир јаке хомофобичне вјетрове који дувају из Русије питање је да ли ће се парада одржати.

Ускраћивање основних људска права због сексуалне оријентације је, наравно, потпуно неприхватљиво. Српска власт мора гарантовати Прајд и побринути се да увреде и дискриминација ЛГБТ особа престану. Тешко је схватити да у 2013. години постоје земље у Европи гдје се овакве параде сматрају контроверзним. Али ја сам такође убијеђен да српски проблем није само актуелна парада него да ствари треба сагледати у широј перспективи.

Србија је по многим основама подијељена земља. Српски градови су релативно мање конзервативни, пружају већи отпор национаизму и показују већу пријемчивост према ЛГБТ питањима. У њима је равноправност идеал и постоји жудња за припадношћу Европи.

Екстремни национализам, конзервативни ставови Српске православне цркве, патријархат и отпор према Европској унији највише долазе до изражаја у сеоским срединама. Тамо се Русија види као узор, чезне се за минулим временима, и гаје се националистички снови.

Ударно питање је, каква ће бити земља Србија и који ће пут изабрати? До сада се та земља тетурала и оклијевала, као и влада. С једне стране влада је показала жељу да се придружи ЕУ и да се побрине о најгорим националистичким испадима. Мафија и ратни злочинци (често исте особе) су донекле приклијештени, а првобитно погоршање односа са сусједима на Балкану је заустављено. Али још много тога преостаје да се уради. Још увијек постоје ратни злочинци који нису изведени пред лице правде, још увијек Сребреница није призната као геноцид, још увијек је у Србији заступљена дискриминација, још увијек ЛГБТ особе немају иста права као остали.

Зато је битно подржати прозападно оријентисану Србију, баш сада више него икада прије. Морамо помоћи оним снагама унутар земље које покушавају преобразити Србију у једну модерну и толерантну земљу. Либерали (ЛДП, прим прев) заједно са још неколико политичких партија дају свијетли примјер својом борбом. Они храбри људи који су се борили против Милошевића настављају данас своју борбу за људска права, за права ЛГБТ особа и за једну отворену, мање конзервативну и националистичку земљу. Без наше помоћи тешко да могу успјети. Борба за права ЛГБТ особа је стога борба за нешто веће; за напредну и толерантну Србију.

Стабилност цијелог Балкана зависи од отворене и прозападне Србије. У интересу је и Балкана и ЕУ да се потпомогне пут Србије и осталих балканских земаља ка ЕУ. Балкан је мјешовит регион, са много мањина разасутих у разним земљама. Границе су зато биле веома битне. Са Србијом, Босном и другим балканским замљама у ЕУ, границе више неће одлучивати нечије животне могућности. Балкан и Европа ће моћи одахнути.

Али прије него што се то деси битно је да поручимо Србији да је поштовање људских права услов. Прајд фестивал је зато лакмус папир. Подршком ЛГБТ особама потпомажемо напредне снаге да успоставе поштовање људских права и створе прозападнију, мање конзервативну и толерантнију земљу. Борба за ЛГБТ права у Србији је стога један од наших заједничких европских изазова.

Аутор је члан Народне партије либерала и државни секретар за интеграције у влади Шведске.

Шел Магнусон

А Прајд фестивал у Сарајеву?

Постоји заправо само један коментар на чланак Јасенка Селимовића о Прајд фестивалу у Београду. Као неко ко је рођен у Босни он би требао бити далеко забринутији за положај хомосексуаланца у својој ранијој домовини. Нарочито у областима под доминацијом Бошњака.

Он се изјашњава с предрасудама и о православној цркви и обичним људима у Србији. За већину ствари је криво неуко сеоско становништво: национализам, непријетељство према ”Европи” и сада отпор према правима хомосексуалаца. Тако је увијек говорила виша средња класа у бившој Југосалавији, и за вријеме социјализма и након њега. Све би било добро само да нема тих заосталих сељака! Помало патерналистички признаје да у Србији постоје демократске снаге које ”ми” можемо ”одобрити”. По Селимовићу они желе приближавање Европској Унији и модерну демократску Србију. Оно што не помиње је да се често говори о ”евро-атлантским интеграцијама”. Као да је тежња за чланством у НАТО пакту исто што и прогресивна оријентација.

„Тешко је схватити – пише Селимовић – да у 2013. години постоје земље у Европи гдје се овакве параде сматрају контраверзним“. У Сарајеву се 2008. године покушало са одржавањем Прајд фестивала, који је због безбједности учесника отказан након озбиљних немира. Колико схватам од тада није одржана ниједна слична манифестација и тешко је повјеровати да ће се то и десити. Сарајево је након рата превасходно бошњачко-муслимански град, а исламска заједница игра од времена Изетбеговића значајну културну и политичку улогу. Селимовић је наравно свјестан да хомосексуалност није дозвољена по исламу, а нема назнака да Исламска заједница у Босни има другачије мишљење. Томе треба придодати утицаје из Саудијске Арабије, Ирана и Турске, који су у најмању руку једнако значајни као везе између Русије и Србије.

Може бити да је Селимовић имао добре намјере уочи демонстрација у Београду, али је тешко превидјети да његов чланак креира искривљену слику ситуације на Балкану. У погледу овог питања Србија тешко да се разликује од осталих земаља у региону. Ако заиста желимо потпомоћи демократски развој потребно је више конкретних (економских) мјера од којих ће сви грађани имати користи. А не неоколонијалних симболичких показних штапова.

(Аутор је ванредни професор са института Хуго Валентин Универзитета у Упсали. Професор Магнусон је доставио своју реплику редакцији „Афтонбладета“ 26. октобра али је она остала необјавњена)

Спасоје Марјановић, Кристер Кронлид

Повезивање толеранције са ЕУ и НАТО пактом погрешно

Повезаност толеранције и високог животног стандарда није ни најмање контраверзна. Упркос томе, поједини самопрокламовани ЛГБТ адвокати, попут Јасенка Селимовића, занемарују пораст сиромаштва на Балкану када коментаришу отопор према Прајд парадама у Београду, или када прећуткују одсуство Прајд парада у Сарајеву или Приштини.

Сем тога Селимовић инсистира на повезивању ЛГБТ питања са прозападном оријентацијом Србије у спољнополитичком смислу. Избор за или против ЛГБТ у том случају се чини као избор између Европске Уније и НАТО пакта с једне стране и Русије с друге. Како ће већина грађана Србије, који су између осталог били изложени бомбардовању НАТО пакта и разбијању земље, расуђивати при таквом уоквиривању ЛГБТ питања није посебно тешко погодити.

А да не говоримо о томе да се на овај начин сва ЛГБТ лица проглашавају неспособним за размишљање када се им се аутоматски приписује она врста спољнополитичке прозападне оријентације коју заговара Селимовић. Зашто не би неки хомосексуалац могао бити против чланства у Европској Унији или НАТО пакту?

ЛГБТ особе треба посматрати као људска бића, а не као геополитичке инструменте. Ако се заиста жели стоврити толеранција онда треба показати мало мање ускогрудости и мало више разумијевања према цјелокупном становништву у земљи гдје се у Малим Огласима може прочитати низ огласа попут овог: ” имам 22 године продајем бубрег не пијем не пушим здрав сам цена 18000 еура”.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер