уторак, 15. октобар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Куда иде Србија > Да ли је Александар (Петра II) Карађорђевића престолонаследник
Куда иде Србија

Да ли је Александар (Петра II) Карађорђевића престолонаследник

PDF Штампа Ел. пошта
Вељко Ђурић Мишина   
субота, 04. јун 2011.

Пре неколико дана сва средства информисања у Србији пренела су саопштења из Двора на Дедињу, то јест реакцију престолонаследника Александра II Карађорђевића на вест у хапшењу генерала Ратка Младића.[1] Моје мишљење о тој изјави није битно. Чини ми се да би о томе требало да се изјасне чланови такозваног Крунског савета (на пример, Матија Бећковић).

Желим нешто друго да кажем. Ради се о термину престолонаследник.

Монархија је један од два облика владавине. Други је република. У монархији на њеном челу, по правилу, стоји наследни монарх. Има, међутим, и изборних монархија. На челу републике налази се изборни председник.

Краљ је титула коју носи већина монарха. По рангу је испод цара (императора) а изнад кнеза.

Краљева супруга је краљица. У европским монархијама било је неколико случајева да се будући краљ оженио девојком која није племените крви (морганатски брак) па је она добијала само титулу принцезе али не и краљице.

Краљеви синови су краљевићи. (Марко Краљевић је, у ствари, краљевић Марко Вукашиновић!). У англо-саксонским и неким другим династијама, краљеви синови су принчеви. Узгред, у српском језику нема израза принц!

Србија је проглашена краљевином 1882. године, а први краљ обновљене монархије био је Милан Обреновић. Последњи краљ Србије био је Петар I Карађорђевић. Његов син, а тада престолонаследник и регент, Александар прогласио је 1. децембра 1918. године Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца и тако избрисао Краљевину Србију са географске карте и послао је у историју. Био је то класичан државни удар! Други државни удар уследио је на Божић, 6. јануара 1929. променом имена државе у Краљевина Југославија. На основу те промене он је био први југословенски краљ.

После убиства краља Александра 9. октобра 1934. године, његов најстарији син Петар, дотадашњи престолонаследник, постао је краљем Југославије. Како је он био малолетан, краљевску власт су вршили тројица намесника међу којима је, вољом почившег краља написаном у тестаменту, најутицајнији био кнез Павле (Арсенија) Карађорђевић. После војног пуча изведеног 26/27. марта 1941, намесници су под присилом потписали оставке а краљ Петар је преузео своју дужност. Ускоро је Краљевина Југославија била нападнута и раскомадана између сила победница. Краљ се следеће четири године налазио под заштитом Велике Британије. Британци су му „помогли“ да се у ратним неприликама ожени као и да позове све припаднике Југословенске војске у отаџбини да се ставе под команду маршала Јосипа Броза Тита.

Британци су диктирали споразум (двојице Хрвата) Ивана Шубашића, председника Југословенске краљевске владе, и Јосипа Броза Тита, председника (комунистичко-партизанског) Националног комитета ослобођења Југославије, склопљен 1. новембра 1944. године, по коме краљ Петар II Карађорђевић није смео да се врати у земљу до сазива Скупштине, а уместо њега краљевску власт вршиће Намесништво. По истом договору, Влада (Иван Шубашић) ће у споразуму са Националним комитетом ослобођења Југославије (Јосипом Брозом) предложити Намесништво, које ће краљ именовати. Намесништво ће владати до сазивања Уставотворне скупштине. За намеснике су, после дужих расправа, 2. марта 1945. године, именовани Срђан Будисављевић, Србин из Хрватске, Анте Мандић, Хрват и Душан Сернец, Словенац.

Намесништво је орган који у монархијама, уместо самог монарха услед његове смрти, оставке или из других разлога, привремено врши власт до ступања на престо новог монарха, најчешће малолетног наследника престола.

Александар (Петра II) Карађорђевић рођен је 17. јула 1945. године у Лондону. Приликом благослова од свештеника – јеромонаха Фирмилијана Оцокољића – добио је привремено име Петар, по старом српском обичају за случај да дете умре пре стварног крштења. Крштење је обавио патријарх српски Гаврило Дожић, а чину је присуствовао и епископ жички Николај Велимировић.

Избори за Уставотворну скупштину одржани су 11. новембра а Скупштина је сазвана за 29. новембар 1945. године. На седници те скупштине проглашена је Федеративна Народна Република Југославија. Овим је укинута монархија, Сви живи Карађорђевићи су лишени свих права.

Имајући у виду чињеницу да је Александар II рођен од оца који је своја краљевска права нешто раније пренео на Намесништво, тешко је тврдити да је, као прворођени син, аутоматски постао престолонаследник. Тим чином отац, међутим, није могао да лиши сина титуле краљевића.

Он није принц из простог разлога што та реч не постоји у српском језику. На основу историјских паралела, он је само краљевић и ништа више.

Наследство престола је обезбеђивање престола за континуитет једне династије. Увек је наслеђивање било признавано првом владаревом сину, али су се предвиђале и друге могућности. (Народна скупштина).

Престо наслеђују само законити мушки потомци.

По уставима кнежевине и краљевине Србије, престолонаследник је морао бити српско-православне вере. У Уставима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца касније Југославије то није било наглашено.

Ступити на престо значи започети вршити царску, краљевску или кнежевску власт. Смрт једнога монарха одмах доводи другога на његово место. Ступање на престо није условљено никаквим актом новога владара. Он прокламацијом објављује своју ступање на престо. Заклетва се полаже у року од десет дана од дана ступања на власт и то пред Скупштином.

Краљ врши власт у земљи.

У Уставима Кнежевине и Краљевине Србије, и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Југославије није било помена другог брака краља или престолонаследника.

Имајући у виду да је Александар II  другобрачан, остаје отворено питање да ли га то аутоматски искључује од престолонаследства. Исто тако остаје отворено и питање да ли га друга женидба (још и са особом која нема племићко порекло) искључује из престолонаследства.

Остаје отворено и питање да ли он може бити престолонаследник имајући у виду чињеницу да је он заклети члан реда Малтешких витезова, организације која је под директном контролом римског папе.

Исто тако, остаје отворено питање да ли он, као заклети војник једном страном владару, у овом случају британској краљици, може бити престолонаследник. Ово добија на снази када се зна да су сви и Обреновићи и Карађорђевићи имали војне титуле и звања српске и југословенске војске!

Значи: краљевић а не престолонаследник Александар II Карађорђевић!

На крају још једно питање: Да ли је британски официр Александар II Карађорђевић Борису Тадићу, Ивици Дачићу и Мирку Цветковићу честитао хапшење једног српског генерала?


 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер