Неофеудализам узима све више маха у једном броју европских држава. Тренутно од ове болести болују Шпанија, Уједињено Краљевство, Белгија, прве симтоме показује Италија (Венето, Ломбардија), а метастазирала је Украјина.

Држава не прави ексклузивне уговоре са њима о заједничком улагању, као са потомцима Ањелија на пример. Ма шта је он, обична сељачина, да би држава Србија нешто са њим петљала. Осим тога, принцип слободног тржишта каже, да држава не сме и не треба да се меша у пословање компанија.

Зато народ, који у оваквим преломним и судбоносним тренуцима нема своје богом дане великане, неупитне и родољубиве, велике и часне умове и духове, не може се ничему добром надати! А такви, који су нам у тим ужасним временима преко потребни, веома су ретки, али вредни!

Питам се ко ли је успоставио ове нове критеријуме за рад у министаству спољних послова? Да те напрасно нове критеријуме за избор идеалних кандидаткиња за српску дипломатију није дао неко ко је због истих тих нових високих стандарда отпустио и сопствену жену.

То што Србија може да очекује од овакве ЕУ су само притисак и уцене: још формалније признавање независности Косова, па прекрајање остатка Србије, затомљење Републике Српске и заборав на трговину људским органима. Шта се добија за узврат од ЕУ?

Београд није ни било лако освојити – тек је сваки трећи покушај нападача бивао успешан. Управо због тога, приликом сваког освајања града, као рефлексија победничког беса, Београд је редовно рушен, и то врло темељно 44 пута, по чему је сигурно јединствен пример у свету, нажалост. 

Србија је због специфичног географског положаја, историјског наслеђа, политичких околности, демографског развитка и сталних миграција становништва, вишенационална и мултикултурална држава у којој живе бројне националне мањине изразито диференциране.

Креатори садржаја на интернет порталима који се залажу за “преиспитивање” статуса Војводине у Србији парадоксално и помало иронично настоје да укажу на некакве “историјске традиције” и наводни непрекидни континуитет Војводине као политичког ентитета.

Белодано је да идеја Средње Европе, чији протагонисти су били Аустрија и Немачка како у привредном тако и у политичком и културном смислу, је модел из кога се могло да се развије не само регионална идеја Европе него и Европа као стварност, те отуда и Шмалеова критика Версајског поредка Европе и њеног принципа права нације на самоодређење.

Остаје нам да видимо шта ће најављена посета Сергеја Шојгуа донети Србији. Уколико се сада не буде потписао уговор о испоруци оружја, онда највероватније у скорије време и неће, и онда се поставља питање Вучићевог кредибилитета, као и кредибилитета целокупне наше власти.