Срби страдају јер се налазе усред „сукоба цивилизација”, и без обзира да ли тај сукоб називали политиколошким или поетским изразима, он је реалан.

Као што је већ безброј пута истакнуто, да би се на историјској сцени учинила права ствар није потребна ни моћ, ни војска, ни богатство, већ само храброст, честитост и посвећеност идеалима правде и слободе. Младобосанци су то доказали држећи се истих вредности које су створиле једног Карађорђа, Његоша и Андрића.

Истина је заправо да је Немачка хтела ратом да посегне за светском моћи, а Хабзбуршка монархија је хтела да једним малим ратом на Балкану реши унутрашње проблеме и поврати статус велике европске силе.

Југославија је била једна од ретких земаља, можда и једина на свету, која је славила два Дана победе. Европски Дан победе 9.маја и Дан победе у Југославији 15.маја. Тако је то радила свака Југославија. 

Неофеудализам узима све више маха у једном броју европских држава. Тренутно од ове болести болују Шпанија, Уједињено Краљевство, Белгија, прве симтоме показује Италија (Венето, Ломбардија), а метастазирала је Украјина.

Држава не прави ексклузивне уговоре са њима о заједничком улагању, као са потомцима Ањелија на пример. Ма шта је он, обична сељачина, да би држава Србија нешто са њим петљала. Осим тога, принцип слободног тржишта каже, да држава не сме и не треба да се меша у пословање компанија.

Зато народ, који у оваквим преломним и судбоносним тренуцима нема своје богом дане великане, неупитне и родољубиве, велике и часне умове и духове, не може се ничему добром надати! А такви, који су нам у тим ужасним временима преко потребни, веома су ретки, али вредни!

Питам се ко ли је успоставио ове нове критеријуме за рад у министаству спољних послова? Да те напрасно нове критеријуме за избор идеалних кандидаткиња за српску дипломатију није дао неко ко је због истих тих нових високих стандарда отпустио и сопствену жену.

То што Србија може да очекује од овакве ЕУ су само притисак и уцене: још формалније признавање независности Косова, па прекрајање остатка Србије, затомљење Републике Српске и заборав на трговину људским органима. Шта се добија за узврат од ЕУ?

Београд није ни било лако освојити – тек је сваки трећи покушај нападача бивао успешан. Управо због тога, приликом сваког освајања града, као рефлексија победничког беса, Београд је редовно рушен, и то врло темељно 44 пута, по чему је сигурно јединствен пример у свету, нажалост.