Да се уозбиљимо и запитамо: а где то код нас има патриотизма? Да ли га има у спољној политици која нам редовно преноси шамарчине из Брисела, Вашингтона, Загреба, Сарајева  или Приштине?

Читаоци Политике нису имали прилике да прочитају ове изузетно значајне рећи које су изречене на скупу одржаном у САНУ поводом 75 годишњице од оснивања логора Јасеновац. Али зато је политичком деловању великог помиритеља Муарема Зукорлића посвећено пола странице.

Хајде да видимо, зашто садашњи „европски пут“ значи истовремено и распад Србије. У овом часу, европским србомрсцима је највише стало да Србија кроз одговарајућа Поглавља фактички и бесповратно призна самопрокламирану Републику Косова.

Банкарски систем је намјерно уништен. Најјаче су стране банке које све профите преносе у своје матичне земље. Одлив "мозгова" се наставља а они који остају морају се проституирати да би могли преживјети. Незапосленост је на нивоу од преко 30%.

Пре сто година, Краљевина Србија била је претесна за оно што су њени одговорни, образовани и родољубиви грађани доживљавали као „отачаство“ – данашњим грађанима као и да је ова, авнојевска Србија превелика.

Да подвучем жао ми је невиних жртава и тероризам је нешто најгоре што се једној цивилизацији може догодити, али се у најмању руку не слажем са селективном солидарношћу са жртвама тероризма.

Посматрање Србије као екстензије Русије свакако је у последња два   века утицало на став западних сила по питању изласка Србије на море. Овде се не ради о инхерентно анти-српском ставу, него је та позиција условљена западном перцепцијом српске политике. 

Пад броја становника Србија траје већ две деценије, мада су неповољни трендови, које је прикрио имиграциони талас прекодринских и у мањој мери косметских Срба, почели знатно раније.

Новак Ђоковић, радујем се због тога, има могућност да се одмара у било којој земљи на свету. Ако одлучи да то буде Хрватска, дужан је да зна: његова отаџбина и његов народ имају са том земљом много ненамирених рачуна.

Зар истински херој и резервни официр ЈНА није заслужио почасни плотун? Зар је Председнику Републике Томиславу Николићу било важније да присуствује фарсичној представи у амбасади Казахстана где је одржао пригодан говор у част увођења Миланке Карић у дужност почасног конзула ове земље у Србији? Само је недостајао нушићевски почасни конзул Никарагуе.