Ранији слоган Марка Натлачена “Србе на врбе”, лансиран уочи Првог свјетског рата и који је касније разрадио Павелићев министар Миле Будак, творац усташког плана за рјешавање српског питања у Хрватској, замијењен је новим слоганом: Србе на Србе.

Избори у 2012. ће, захваљујући очекиваном успеху псеудоопозиције, припадати изборима ретке врсте: За спољне и унутрашње снаге супротстављене интересима традиционалне, националне Србије, то ће бити (најмање) “две муве истим ударцем“.

У Србији свака сеоска млада, и без завршене основне школе, зна да нема пуно користи од јурњаве за циљаним младожењом. Нема срећног брака док га обе стране не желе.

Што се криза капитализма више прелива са западних обала Атлантског океана на њене источне обале, притисци на Србију да се одрекне себе у име неког фиктивног чланства све су већи. Као да се некоме негде страшно жури.

Нећу никада више писати ћирилицом и навијати за Новака Ђоковића. Нећу седети у кафани „Верона”, зато што се та кафана налази у близини Руског дома. Променићу назив предавања Београдског синдиката из „Пројекат Србија” у „Пројекат Европска унија”.

Наш национални, културни, па и економски идентитет сигурно би био боље позиционирани у Евроазијској заједници, јер она почива на културолошкој конзистенцији земаља које је чине.

Американци нимало не улепшавајући стварност износе огољену истину не би ли дошли до најбоље позиције за остваривање сопствених државних циљева. Наши политичари користе се свим и свачим не би ли добили подршку да остану на власти, или на њу дођу.

Што се тиче цивилизацијских стандарда, Србија је на најбољем путу да исте достигне, а у неким сферама је чак надмашила своје узоре, а наводим самно три од небројених примера.