уторак, 17. октобар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Куда иде Србија > Зашто је „Политика“ прећутала обележавање 75-годишњице оснивања логора у Јасеновцу
Куда иде Србија

Зашто је „Политика“ прећутала обележавање 75-годишњице оснивања логора у Јасеновцу

PDF Штампа Ел. пошта
Маринко М. Вучинић   
среда, 04. мај 2016.

Суштина уређивачке политике једног медија огледа се у начину како се прате важни политички и друштвени догађаји. Како се може окарактерисати уређивачки приступ листа Политике када на њеним страницама није ниједном речју обележено одржавање скупа у Српској академији наука и уметности, који је одржан поводом 75 година од оснивања злогласног логора Јасеновац.

На том скупу, у препуној свечаној сали САНУ, говорили су њен председник Владимир Костић, академик Василије Крестић и историчарка Мира Радојевић. Председник САНУ је у свом излагању рекао: „Постоје временске и географске тачке, одреднице пред којима пристојност налаже искључиво ћутање и погнуту главу пред којима речи и наша моћ разумевања посустају и заправо губе сваки смисао. Јасеновац је недвосмислено такво место. И наш језик има једну страшну реч – стратиште – место на коме антрополошко, људско зло, уништава највредније – живот. Место чији беспрекорно огољени и неизбежни ужас није тако лапидарно дефинисао као што су речи српског старца упућене џелату – само ти, дијете, ради свој посао. Не одређује страхотност Јасеновца број убијених, а огроман је, него намера са којом је то урађено. Извођачи злочина са свим презиром који заслужују ни у Јасеновцу нису били најстрашнији. Најстрашнија је политичка мисао која храни изопаченост злочина.“

О тој политичкој мисли, која је крајем деветнаестог и у двадесетом веку била основа на којој је створена геноцидна политика у Хрватској, говорио је академик Василије Крестић. Он је дао историјску и политичку генезу настанка геноцидне политике усташког покрета који је имао своје дубоке корене у политичким идејама Јосипа Франка и Анте Старчевића, чије идеје и данас имају своје упориште у политичком животу Хрватске.

Истичући геноцидни карактер усташке политике, он је посебно нагласио утицај и деловање римокатоличке цркве у стварању етнички чисте Хрватске и у истребљивању српског православног народа. „Средина која систематски смањује број страдалих у геноциду и пориче да је етнички очистила Хрватску од Срба доказује да је морбидна и да заслужује да буде етички разобличена, жигосана од читавог цивилизованог света“, закључио је и у свом излагању академик Василије Крестић. Али сведоци смо да цивилизована Европска унија не реагује на појаве отвореног величања усташтва и настојања да се спроведе ревизија историјских догађаја везаних за оснивање и природу логора у Јасеновцу.

Историчарка Мира Радојевић је у веома прегнантном излагању предочила начин настанка и функционисања јасеновачког логора који је представљао саставни део државног пројекта осмишљеног за уништавање Срба, Јевреја, Рома и хрватскуих антифашиста. Она је посебно описала начин на који су након Другог светског рата у име братства и јединства деценијама Јасеновац и сећање на његову злочиначку природу прећуткивани и потискивани.

О томе веома јасно говори чињеница да Јосип Броз Тито није никада обишао стратиште у Јасеновцу и одао пошту жртвама убијеним на најмонструознији начин. Вероватно није имао времена јер је било много важније обилазити несврстане пријатеље на његовим многобројним мировним мисијама.

Читаоци Политике нису имали прилике да прочитају ове изузетно значајне речи, које су изречене на скупу одржаном у САНУ поводом 75-годишњице од оснивања логора Јасеновац. Али зато је политичком деловању великог помиритеља Муарема Зукорлића посвећено пола странице, Беко је добио исти простор, није изостала ни вест о саслушању свекрве убијене певачице, посебну пажњу је завредило питање да ли ће Радомир Николић у Крагујевцу владати сам или у коалицији, а није изостао ни поданички и улизивачки текст Милана Божића, у коме он обавештава нашу јавност да је свој глас на изборима дао Александру Вучићу.

Да парадокс буде већи, на културној страници Политике објављен је опширан приказ трибине Библиотеке САНУ, која је била посвећена књизи академика Матије Бећковића Три поеме, а коју је објавила Српска књижевна задруга. Она је одржана истог дана када и скуп посвећен 75- годишњици оснивања логора Јасеновац. Као да се на тај начин покушава обесмислити сваки приговор да се у овом листу не прати на прави начин рад САНУ.

То може бити само слаб, провидан и неубедљив изговор јер је апсолутно неприхватљиво да се на страницама Политике не забележи на достојан и прикладан начин скуп посвећен 75-годишњици оснивања логора Јасеновца, највећег стратишта српског народа.

Овде је у питању очигледно веома селективан приступ који није случајан. Само се наставља досадашња пракса да се питање Јасеновца и даље прећуткује и политички инструментализује. Много је важније истрајавати на развијању тзв. добросуседске сарадње, него чувати достојанство нашег народа и српске државе.

Често смо у неколико последњих година могли да чујемо озбиљне приговоре да се САНУ не оглашава поводом најважнијих националних и државних питања, а када она то уради, како је то учињено на скупу посвећеном 75-годишњици, онда то нема никаквог озбиљног одјека у нашој јавности. Управо о томе нам сведочи ово несхватљиво и неприхватљиво прећуткивање овог значајног догађаја у листу Политика

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће заједно са београдским бити расписани и ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер