четвртак, 29. јун 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Унутрашња логика рата, или зашто запад мора да производи конфликте
Коментар дана

Унутрашња логика рата, или зашто запад мора да производи конфликте

PDF Штампа Ел. пошта
Бранко Павловић   
среда, 22. април 2015.

У дилеми сам да ли да одмах изнесем закључак, па да га поткрепим чињеницама, или да идемо индуктивном  методом. Ајмо прво чињенице да видимо. Толико су невероватне да вам неће бити досадно.

Сигурно сте свесни да сада све централне банке водећих система, Федералне резерве у САД, Европска централна банка у еврозони, Банка Енглеске у Великој Британији и Банка Јапана, увелико штамапју огромне количине новца који убацују у финансијске системе, прво у оквиру своје јурисдикције, а затим се то прелива по читавом свету. А инфлације нема. Па где су те паре?

Три су основна „резервоара“ у која се тај новац слива: државне обвезнице, акције и банке просто „седе“ на парама (то ће се исказати као  повећање рација адекватности капитала банака).  Овде ћемо размотрити шта се догађа са акцијама.

У анализи ћу користити само највеће светске индексе, који апсорбују далеко највише инвестиција у акције. Не директно, наравно сами индекси, него акције компанија које улазе обрачун који индекс исказује. Укратко, реч је о највећим компанијама највећих економија Г 7. Догма нам каже како се на највећим берзама толико води рачуна о свим информацијама да је цена акције неке компаније ту у најближем додиру са њеном реалном вредношћу. Како је реч о најбољим компанијама, то би берзански индекси морали да одговарају снази и перспективама укупних  привреда тих земаља. То ћемо и поредити: кретање индекса на берзи и стварни раст БДП (бруто друштвени производ) САД, Јапана, Немачке, Француске и Велике Британије.

Ако посматрамо период у последњих пет година, а нарочито  од јануара 2013.године до данас, чињенице су следеће:

- Јапан: нема привредни раст. НИККЕИ индекс од 2013. године до марта 2015. порастао за 98%.

- САД: кумулирани раст око 8%, пораст ДЈИА  63%,

- Немачка: од 2013. кумулирани раст око 6%, раст ДАХ индекса 34%,

- Француска: нема привредни раст ( кумулирано испод 1%), пораст ЦАЦ 40  за 47%,

Велика Британија: кумулирани привредни раст 6%, пораст ФТСЕ индекса 21%.

Све нам ово говори да криза траје упркос „фантастичним“ бројкама и задовољству банкара, хеџ-фондова, брокера и дилера. Да је пуцање у веома догледно време неминовно и да ће наставак лоших последица суштински исте кризе тзв. „Велике рецесије“ бити гори из најмање два разлога: све могуће мере монетарне политике које су облажиле ток кризе од 2007.године су већ искоришћене, а у протеклих 8 година је дошло до огромног повећања задужености држава, тако да је маневраски простор за реаговање битно мањи.

Проблем је, у првој равни, у томе што је врх управљачког слоја на западу изборио за себе апсолутну неодговорност за било какве последице, па и оне у којима је доказано да су криминалци, а у дубљем смислу у томе што се на овим основама више не може обезбеђивати развој западних друштава, што цео проблем пребацује на политички терен. Отуда запад нужно мора да генерише сукобе, а како су  у том погледу највећи сукоби за њих најбољи лек, онда  ратове. То опет значи да  ми морамо нужно да се наоружавамо како бисмо били у стању да се одбранимо.

Ако верујете у снагу рационалне аргументације, погледајте бројке још једном. 

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли подржавате избор Ане Брнабић за премијера Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер