понедељак, 19. август 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > Комерцијална банка и питање суверенитета
Економска политика

Комерцијална банка и питање суверенитета

PDF Штампа Ел. пошта
Бранко Павловић   
понедељак, 10. јун 2019.

Сваки покушај одговора на питање да ли треба продати Комерцијалну банку, претходно мора да договори на питање „ какав банкарски систем уопште желимо“. У овом тексту сва друга, иначе  легитимна питања, остављам по страни.

Показало се да тзв. „цикличне кризе“ за које се тврди да су нормална појава тржишне економије, заправо  имају сасвим други узрок. Оне се законито и редовно појављују у оним системима у којима је финансијски сектор окренут сопственом максималном профиту, а не развоју привреде у целини. Та њихова похлепа у другом кораку законито ствара монополе/олигополе, а у трећем води дерегулацији пословања. И онда настаје огромна пљачка коју силни професори економије по целом свету од миља зову „ економски циклуси“.

Насупрот том потпуно погрешном приступу (осим за лично богаћење),  Кина  целокупни финанасијски сектор и монетарну политку потчињава интересима реалног сектора производње роба и услоуга (осим финансијских) и уопште не бележи било какве рецесије. И резултат је сасвим  супротан.  Кина  има више од 40 година непрекидни  раст. Само у последњих 10 година Кина је расла невероватних 12 пута ( није грешка 1.200%) брже од ЕУ. И достигла је БДП који је по паритетним ценама већи и од БДП –а ЕУ (a  и  САД).

Србији је као ваздух потребан финансијски сектор који би био окренут развоју привреде и истовремено под озбиљном контролом НБС. Са своје стране и НБС би морла да води сасвим другачију монетарну политику, по угледу на државе које су шампиони развоја. Оних држава које су бележиле деценије узастопног развоја. Да се узгред подсетимо да је  и СФРЈ  од 1952.,до 1971.године, пуних 19 година,  бележила раст БДП  од просечно  7% годишње.

Све то подразумева да доминантни део финансијског сектора мора бити у државним рукама, па затим у рукама домаћих правних лица и тек на крају, када је реч о  мањим банакама, или у мањинским пакетима акција, у страним рукама. То је веома важан предуслов снажног и непрекидног могућег развоја привреде Србије.

Комерцијална банка са Банком Поштанска Штедионица која је у потпуном власништву државе,  има значајну логистику потребну за битан утицај државе на финансијски сектор. Преко њих новац, уз већ речену промену монетарне полтике НБС, може бити у развојној функцији привреде. Те могућности  се данас уопште не користе на доборобит привреде, али политика може да се промени, а неопходна банкарска инфраструктура веома тешко може да се надокнади када се једном изгуби.

Отуда је продаја Комерцијалне банке пре свега питање суверенитета. Да ли хоћемо да се развијамо, у ком случају Комерцијалну банку никако не треба продавати, или хоћемо да судбину препустимо странцима, у ком случају ће се намиривати њихови интереси, а наш само у остатку колико је потребно да се очај народа умири. Као у свакој модерној колонији.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер