No, varaju se svi oni koji misle da je Hag kraj, ili makar vrhunac naših nacionalnih poniženja. Ne, Hag je bio samo najpogodnije i najefikasnije sredstvo pritiska, a ciljevi su neki drugi. I ako je sada zapretila „opasnost“ da se „haški uslov“ skine sa dnevnog reda, bilo je hitno potrebno pronaći nešto novo.

Pogledajte samo kako je Koštunica neslavno okončao svoj drugi premijerski mandat. Ivici Dačiću se mora priznati da je do sada savršeno i uz minimalne žrtve po sebe i stranku vodio ovu postizbornu igru. Ali ovo nije stvar pameti i lukavstva koji mu očigledno ne manjkaju.

Tako se, još jednom, u najogoljenijem obliku pokazuje licemerje dobrog dela srpske medijske i NVO scene, koja od situacije do situacije rasteže ili sužava pojam “demokratskog bloka” i “evro-reformskih snaga”.

Druga je stvar što bi Havijer Solana, da su Srbi zaista malo skloniji, ne “gledanju unazad”, nego makar elementarnom nacionalnom pamćenju i dostojanstvu kojim se inače toliko ponose, što bi, dakle, u tom slučaju, dotični Solana u Srbiji već odavno morao biti proglašen personom non grata