субота, 02. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Колумне Ђорђа Вукадиновића

Није ли све ово мало чудно?

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Вукадиновић   
понедељак, 23. јун 2008.

 

Не знам. Стварност је обично комплекснија од онога како се приказује и зато нећу да кажем да је све баш заиста тако као што личи да јесте. Другим речима, не могу баш сто посто да тврдим да је све ово са изборима и постизборним преговорима око владе била обична фарса – мада се мора признати да на то веома личи.

Није ли, наиме, помало чудна сигурност са којом су дословно сви политички “чимбеници” Коалиције за европску Србију, како они највиши, тако и они средњег и локалног ранга, од самог почетка били апсолутно убеђени да нема ништа од тзв. националне владе, и да су преговори између коалиције око СПС са радикалима и народњацима само замајавање док се не припреми сцена, односно док се јавност и СПС-ово бирачко тело колико-толико не привикну не на ову, већ одраније договорену варијанту. И то су говорили не само јавно, што би се онда могло тумачити и као својевсрно спиновање и притисак на колебљиве социјалисте, него и незванично, уверавајући необавештеног и наивног саговорника како је та ствар “одрађена” још поодавно, а најкасније са последњим председничким изборима. Можда то и није тако, али, поштено говорећи, није ли ипак мало чудно како се то Палма преко ноћи преметнуо у ЕУ-манекена и како су љути милошевићевци тако брзопотезно полетели у наручје Тадића, Мантера и евро-атлантских интеграција?

Не могу, разуме се, засигурно да тврдим како ДСС, односно Војислав Коштуница, заправо, није баш претерано ни умирао од жеље да прави владу са радикалима, Палмом и Кркобабићима, односно, да су многи у ДСС-у готово одахнули када се видело да социјалисти одлазе на другу страну. Можда то, на први поглед, делује невероватно, али како другачије схватити овај, такорећи, филозофски мир са којим се, изгледа, у ДСС-у суочавају, не са одласком у опозицију – то јесте, или би барем требало да буде нормална ствар – већ са тријумфом политике коју су они жигосали као противну интересима државе и практично издајничку. Другим речима, или су претеривали и грешили тада – или су, пак, недопустиво индолентни сада.

Ако се може разумети зашто се Борис Тадић готово мајчински труди око одбране моралног лика Ивице Дачића (“Као што су и рекли, они су најпре покушали да се договоре са ДСС-ом”), остало је потпуно мистериозно због чега је и ДСС фактички и ш ао на руку овој евро-романси. Зашто није јавно речено шта је све Дачићу било нуђено да би се видело да је та понуда мање-више слична као и она Тадићева? (А ако није била слична, питање је – зашто није била?) Зашто су саопштења из ДСС-а последњих недеља деловала тако као да се по сваку цену желело уклопити у већ најављени Палмин и Динкићев тајминг и олакшати Дачићева демократска транзиција? Зашто су се пре званичног прекида преговора народњачки политичари упуштали у – колумнистима и карикатуристима примереније – заједљиве процене захтева ПУПС-а, или експертских капацитета правног тима Јединствене Србије? Зашто нису покушали да у последњи час можда ипак придобију социјалисте неком атрактивном понудом? Или , ако је то, као што тврде, било немогуће, зашто их објављивањем те примамљиве понуде, макар не раскринкају пред лицем јавности и њиховим бирачким телом? Ако су у ДСС-у били вођени жељом да не делују као напуштена млада – неозбиљно је и непримерено значају и величини улога. А ако су, пак, само желели да чувају образ и принципе – бојим се да су се малчице касно сетили.

Не могу, исто тако, апсолутно да тврдим како је Борис Тадић све ово већ раније договорио са надлежнима у Бриселу, Њујорку и Вашингтону. Али, није ли ипак чудно да су, као што сам већ својевремено написао, “сви мало боље обавештени новинари и шпијуни још крајем новембра прошле године знали тачан датум председничких избора, као и дан проглашења косовске независности”? И да ли му заиста није пало напамет како између тих датума постоји нека веза и да је, најблаже речено, непристојно примати политичку подршку од ЕУ и САД управо у тренутку док нам узимају део територије и при томе нас још додатно понижавају својим циничним и заумним образложењима како то чине из пријатељских побуда и у нашем интересу?

Да ли је могуће да Тадић не види како је ова отежана међународна позиција Србије о којој је говорио након последње седнице Савета безбедности у директној вези са оним што је он лично чинио и говорио последњих месеци? Поента је, наиме, да је Србија током 2007. па и 2006. године, после дужег времена, барем у том спољнополитичком смислу, личила на нормалну државу. Постојао је макар привид националног консензуса и постојала је коректна сарадња између владе, председника и опозиције поводом најважнијих државних питања (устав, Косово, ЕУ-интеграције). И све је то за ових шест месеци отишло у парампарчад и неће бити састављено никаквим квази-помирењем зараћених фракција са осме седнице, никаквом холивудском идилом Тадићевих демократа и Дачићевих социјалиста – па чак ни (“саборним”) свесрпским коктелом на травњаку британске амбасаде.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер