Nije naravno problem u Palmi, pevaču i „pevačici“. Problem je u licemernom odnosu većine medija i vladajuće političke javnosti, koji su spremni da se bave trunčicama u tuđem oku, a ne smetaju im sopstveni „balvani“, samo ako su okićeni žutim zvezdicama na plavoj podlozi.

Bila je ovo prilika da na najvećoj svetskoj pozornici pokažemo da smo autonomni subjekt, koji se u granicama svojih moći principijelno bori za sebe i za svoje interese, a pokazalo se da smo slabi i jadni, da se povijamo pod svakim jačim pritiskom i pretnjama.

Osnovno je da shvatimo da se ovde i sada ne odlučuje između „Evrope“ i „Kosova“, nego da je ulog samo to da li ćemo ili nećemo pokušati da budemo normalna država. Da razlikujemo prijatelje i neprijatelje, da prepoznajemo svoje interese i borimo se za njih u granicama svojih moći.

Svako ovde, izgleda, poveruje da su prethodnici bili glupi i nesposobni i da će baš on uspeti da se sa strancima nagodi i pri tom očuva i svoju vlast i vitalne nacionalne interese.  I da se u odnosu na to isplati prethodno progutati par žaba i prihvatiti nekoliko „manjih“ ustupaka

S druge strane, SNS je mašina stvorena da bi pobeđivala. Ideologije i principijelnosti tu ima malo, ili ni malo. Sve je izatkano oko Nikolićevog domaćinskog imidža i Vučićeve organizacione sposobnosti. Ali, pre svega, oko pretpostavke da izbori "samo što nisu".