Svako ovde, izgleda, poveruje da su prethodnici bili glupi i nesposobni i da će baš on uspeti da se sa strancima nagodi i pri tom očuva i svoju vlast i vitalne nacionalne interese.  I da se u odnosu na to isplati prethodno progutati par žaba i prihvatiti nekoliko „manjih“ ustupaka

S druge strane, SNS je mašina stvorena da bi pobeđivala. Ideologije i principijelnosti tu ima malo, ili ni malo. Sve je izatkano oko Nikolićevog domaćinskog imidža i Vučićeve organizacione sposobnosti. Ali, pre svega, oko pretpostavke da izbori "samo što nisu".

Kada se već na zgradama i autobusima mogu videti natpisi „Obnovljeno sredstvima Evropske komisije“, „Donacija EU“, zašto na zgradi generalštaba, RTS-a, ili kod Žeželjevog mosta ne bi stajala tabla „Srušeno bombama NATO“, ili „bombardovano od strane EU i američkog naroda“? 

Mrzovoljni Koštunica i Nikolić su s proleća 2008. bili više u pravu od razdragane evro-falange okupljene oko Borisa Tadića. Ali ne zaboravimo da je s jeseni 2000. i Milošević, bio politički više u pravu od vesele menažerije koja je s Koštuničinim imenom na usnama mitingovala po srpskim trgovima.

Više je nego jasno da je Vojska Srbije već deset godina okrenuta, vođena ili gurana ka zapadu, NATO standardima i NATO paktu, tako da bi se, shodno aktivnostima poslednjih godina, mnogo pre moglo očekivati njeno prisustvo na smotri Nacionalne garde Ohaja, nego na paradi pobede na Crvenom trgu.