Prividno ljutite izjave muftije Zukorlića u funkciji su, s jedne strane, da se „Vlasi ne dosete“, a sa druge izraz borbe za prestiž unutar bošnjačkog političkog tabora, a njegova „ogorčenost“ može dobro doći i vlastima da predstave kako je reč o „izbalansiranom dokumentu“.

Ili je potrebno principijelno uspostaviti puni paralelizam u našim odnosima sa proklamovanim spoljnopolitičkim „stubovima“ na istoku i zapadu, ili stegnuti zube i pred srpskim biračima se pojaviti sa muškim priznanjem da, zapravo, „NATO nema alternativu“.

Iskreno se nadam da me obmanjuju. Teško mi je da poverujem da neko pri čistoj svesti i zdravoj pameti može da povuče takav potez. Politički štetan i moralno problematičan istovremeno. Loš za državu i loš za njega samog.

U Hrvatskoj (kao, uostalom, ni u Sarajevu i Prištini) nema stranke koja bi bila pandan LDP-u, nema nevladine organizacije koja bi bila slična „našem“ Helsinškom odboru ili Fondu za humanitarno pravo, nema novinâ koje sadržinski podsećaju na Blic i Borbu i ni u snu nema televizije koja bi ličila na B92.

Popularna voditeljka B92 nije mogla da sakrije rezignaciju zbog činjenice da nezahvalni građani nisu dovoljno oduševljeno reagovali na ukidanje viza. Izgleda da se, baš kao ni patriotizam, ni beli šengen ne može „sipati u traktor“, da se poslužim čuvenom umotvorinom Dragana Markovića Palme.