Na taj način je srpska vlast na čelu sa premijerom, faktički implementirala tekst britanske rezolucije o „genocidu u Srebrenici“ u srpsko zakonodavstvo

Kao pouzdan svedok za tvrdnje da je u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj učinjen državni zločin treba da posluži dnevna ili periodična štampa koja je izlazila u Zagrebu, Banjoj Luci, Sarajevu...

Tako će bošnjačko-haška interpretacija i kvalifikacija najbrutalnije epizode višegodišnjeg rata na prostorima zapadnobalkanske „Jugoslavije u malom“, dobiti priliku da još jednom prokrstari zemljinom kuglom i to u jednoj od najsugestibilnijih i najpopularnijih formi masovne kulture – dugometražnom igranom filmu.

Napokon, u studijama mira uvijek se ističe da izvinjenja ne vode pomirenju, ako ne dolaze iznutra, spontano i postepeno nego su su pod spoljnim pritiskom i spoljnim razlogom. Brisel pritišće Srbiju na izvinjenje Hrvatima i Bošnjacima jer je normalizacija odnosa sa susjedima proglašena za uslov napredovanja ka EU.

Na srpskom narodu je da iz ove situacije izvuče pouku. Ta pouka može biti banalno ukazivanje na to „ko su mu prijatelji, a ko neprijatelji“, jer duh Sulejman-paše Skopljaka s kraja XVIII veka i dalje suvereno vlada balkanskim i globalnim prilikama, a glave danas ne lete ništa manje nego pre dvesta godina.

Da li se iko poklonio žrtvama u Bratuncu? Nije! Da li će Velika Britanija, možda jednog dana, da donese rezoluciju o tim žrtvama? Neće! Da li će, sem Dodika, neki od srpskih vladajućih glavešina da ode u Bratunac, a ne Srebrenicu? Mrka kapa...

Žalosno je da se odgovor srpskih rodoljuba na jedan veliki korak u fundamentalnoj borbi za naše nacionalno određenje, ne razlikuje preterano od zajedljivo drugosribjanskih, ili rigidno neinteligentnih komentara savremenih titoista.

Kao što se i moglo očekivati, odluka Sudskog veća naišla je na dva različita reagovanja kako u Srbiji, tako i u regionu. Dok su jedni smatrali da je ona dugoočekivano i odlagano ispravljanje nepravde neopravdano osuđenom komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini, drugi su je shvatili kaoprekrajanje istorije.

Jedan deo Srba nije čekao da se nađe u nekoj od Budakovih trećina, već je otišao u partizane i poveo borbu protiv fašističke Nezavisne Države Hrvatske, te je, zahvaljujući njemu, Hrvatska ipak nekako uspela da Drugi svetski rat završi među antifašističkim zemljama.