Možemo li se naših najbližih umrlih sjećati samo u trenutku njihove smrti? Možemo li Novomučenike Srpske Jasenovačke i druge „zamrznuti“ u brutalnom činu ubistva ili ih se sjećamo kao kompletnih ljudskih ličnosti živih duša? Kako bi se preimenovanje u ,,pokolj” odrazilo na to? Kome je to u interesu?

 Nedavno je završen projekat Istoričari protiv revizionizma, objavljivanjem Deklaracije. Projekat je finansirala ambasada EU u Srbiji, realizovao ga je Krokodil, a glavni govornici iz Srbije bili su Dubravka Stojanović i Milivoj Bešlin.  U Deklaraciji ima dosta toga lepog i pametnog, ali – imajući u vidu njene autore i potpisnike – ona je zapravo čisto licemerje, hipokrizija u koncentisanom obliku

To je ono što moramo da učimo našu decu, kako nam ne bi prodavali rog za sveću, te kako ne bi od diskriminatorske i asimilatorske KuK monarhije pravili uzornu multikulti-EU-zajednicu.

Niko ko na objektivan način razmatra problem pokušaja revizije istorije Drugog svetskog rata, ne može negirati da se javljaju težnje da se dovedu u pitanje osnovne istorijske činjenice o prirodi i karakteru atifašističke borbe u Srbiji. Ali, to u isto vreme ne znači da se može na način kako to čini Zlatoje Martinov izjednačavati NDH-a i Nedićev kolaboracionistički režim.

Tada, 1945, bilo je mnogo svedoka i znalo se šta se dešavalo pre godinu ili dve, znala se istina. A danas? Računaju da smo nemarni i da ćemo zaboraviti šta je bilo. Te srpske mučenike sada neko hoće da negira. Neće moći.

  Dr Jovan Dušanić – Lipljanski, ugledni ekonomista, naučnik i profesor je posljednjih godina sa velikom energijom i ljubavlju posvećen javnim poslovima koji, bar naizgled nisu direktno vezani za njegovu užu profesiju. U razgovoru za Bilten Predstavništva RS u Beogradu, biće riječi i o ekonomiji, ali započinjemo ga pitanjima o njegovoj novoj preokupaciji

U turističkoj  brošuri o Kninu, koja se krajem prošle godine pojavila na internetu, a uskoro bi trebala izaći iz štampe,  Srbi kao da nisu nikada postojali u tom gradu. Turistička zajednica grada Knina naprosto je „izbrisala“ iz sećanja sve što ima veze sa Srbima, a istorija je prekrojena na takav način da se učešće naroda koji je do 1995. bio većinski uopšte ne vidi

Na jednom grobu, kod crkve Svetog Jovana u Strmici kod Knina, stoji epitaf: „Duša Bogu – tijelo Srbiji – srce Krajini“. Ni kraćeg natpisa, ni jače poruke! Pokojnik je preminuo u izbjeglištvu u Srbiji gdje je i sahranjen 1996. godine, a onda je prenesen u groblje u kome su se vijekovima sahranjivali njegovi preci.

Da bi mit o genocidnom karakteru zločina počinjenog u Srebrenici, ali i kriminalizacija svekolikog srpskog učešća u ratu na prostoru današnje BiH, trebalo da budu ona, još od okončanja sukoba očajnički tražena politička armatura te nesolidne i trošne državne građevine, onaj permanentno se ponavljajući politički narativ koji će demotivisati i dekuražirati srpski politički faktor u njoj da je kao takvu i definitivno razgradi i otpremi u ropotarnicu istorije, bilo je evidentno već krajem minulog veka

Tvrdi se, da će se na području Jasenovca, na dan proglašenja biskupa Stepinca svecem, onog koji je blagosivja ustaše,održat koncert za nekoliko stotina tisuća hrvatskih domoljuba na kojem će pivat sam Tompson.