U turističkoj  brošuri o Kninu, koja se krajem prošle godine pojavila na internetu, a uskoro bi trebala izaći iz štampe,  Srbi kao da nisu nikada postojali u tom gradu. Turistička zajednica grada Knina naprosto je „izbrisala“ iz sećanja sve što ima veze sa Srbima, a istorija je prekrojena na takav način da se učešće naroda koji je do 1995. bio većinski uopšte ne vidi

Na jednom grobu, kod crkve Svetog Jovana u Strmici kod Knina, stoji epitaf: „Duša Bogu – tijelo Srbiji – srce Krajini“. Ni kraćeg natpisa, ni jače poruke! Pokojnik je preminuo u izbjeglištvu u Srbiji gdje je i sahranjen 1996. godine, a onda je prenesen u groblje u kome su se vijekovima sahranjivali njegovi preci.

Da bi mit o genocidnom karakteru zločina počinjenog u Srebrenici, ali i kriminalizacija svekolikog srpskog učešća u ratu na prostoru današnje BiH, trebalo da budu ona, još od okončanja sukoba očajnički tražena politička armatura te nesolidne i trošne državne građevine, onaj permanentno se ponavljajući politički narativ koji će demotivisati i dekuražirati srpski politički faktor u njoj da je kao takvu i definitivno razgradi i otpremi u ropotarnicu istorije, bilo je evidentno već krajem minulog veka

Tvrdi se, da će se na području Jasenovca, na dan proglašenja biskupa Stepinca svecem, onog koji je blagosivja ustaše,održat koncert za nekoliko stotina tisuća hrvatskih domoljuba na kojem će pivat sam Tompson. 

Istoriografija još nije raščistila dilemu po pitanju 22. aprila 1945. godine: da li je pokušaj proboja zatočenika bio planiran od uprave logora kako bi imali povod za totalno uništenje logoraša.

Danas, na mestu gde je nekada bio logor Jasenovac, stoji spomenik "Kameni cvet"  da podseti na decu koja  su ubijena na najsvirepiji mogući način, na decu koja nikada neće odrasti da spoznaju pravi miris cveta i života, da podseti na mnoge devojke, mladiće, majke, očeve, čija je krivica jedina u tome što su rođeni kao Srbi, Jevreji ili Romi

Istina o Srebrenici je poznata malom broju ljudi i plašim se da će proći mnogo vremena dok se "ne pusti u etar".

 Selektivnim pristupom istini gde najčešće na preuveličan način podvlači srpsku krivicu, autor pokušava da od očiju javnosti zatrpa živu istinu o kolosalnoj krivici Zapada u opisanim događajima.

Jasno je da je ovakav pristup je poželjno i politički korektno demonstrirati samo kada je pitanju osuda srpskog nacionalizma, dok sramno pripisivanje kolektivne krivice srpskom narodu očigledno ne zavređuje njihovo angažovanje i oglašavanje.

REKOM-ov krajnji cilj, sa ovom nadležnošću, jeste da zabrani slobodu govora ljudima u državama na prostoru bivše Jugoslavije kada su u pitanju istorijske kvaziistine koje ovo telo utvrdi.