Četvrtog jula popodne Naser Orić se vratio iz Haškog tribunala u BiH kao slobodan čovek. Na sarajevskom aerodromu sačekali su ga kao “heroja” njegovi saborci.

Tragični ratovi i krvavi kermes na Balkanu stvorili su silne animozitete među bliskim i srodnim narodima. Našim zapadnim susjedima, kad se spomene pripadnost Balkanu, kao da im se zdrav zub vadi, mada Hrvatska i geografski, po Cvijićevoj definiciji, velikim dijelom pripada Balkanu.

„Hrvatska je 1991. svesno izabrala rizik sukoba sa tada vojnički jačom stranom”, odgovorio je na pitanje u vezi sa ratom na dubrovačkom području Milo Đukanović pre nekoliko godina u jednoj emisiji HRT-a.

Moram da u neku ruku branim Karlu del Ponte jer je ona nasledila politiku podizanja optužnica od prethodnika, politiku koja je bila haotična. Tribunal verovatno nije ni uspostavljen da bi uspeo, već da bi propao, barem tako neki kažu.

Izgleda da je jedino pozitivno u Srbiji to što postoje ljudi koji o njoj govore negativno – bar za novinare hrvatske televizije, za koje očigledno imaju usta samo oni koji su spremni da izgovore ono što je hrvatskom uhu ugodno da čuje.

Tek što je Karla del Ponte imenovana na mesto švajcarskog ambasadora u Argentini, a Srbi pomislili da ih od nje sada deli okean dovoljno prostran da obezbedi da je više nikada ne vide, bivša tužiteljica haškog tribunala vratila se pravo u centar srpske političke scene i to upravo u trenutku kada nas od izbora deli samo nekoliko nedelja.

Statistika o suđenjima koja su se vodila ili i dalje vode u Hagu i pred sudovima za ratne zločine u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj pokazuje da su do sada donete presude za 699 Srba i ukupno 38 Bošnjaka, Hrvata i Albanaca. Osam Bošnjaka, 26 Hrvata i trojica Albanaca kažnjeni su sa ukupno 298 godina zatvora.

Postoji teza koja se povremeno može čuti u javnosti da je Srbija na neki način i sama kriva za takav tretman u Hagu , zato što nije dovoljno sarađivala sa Tribunalom i nije dostavila dokaze o zločinima Haradinaja, Čekua i Tačija.

Kako su Srbija i CIA ometali potragu za Radovanom Karadžićem, ko je platio za dobrovoljne predaje haških optuženika i o čemu su na tajnom sastanku u Berlinu razgovarali Karla del Ponte i Boris Tadić.

Gospodine Montgomeri, zajedno s političkim elitama u regionu, posebno u Srbiji, sve ove godine sprečavali ste da činjenice o tome šta se dogodilo, zašto, kako i ko je kriv budu spoznate i shvaćene.