Након побуне, у циљу смиривања страсти у јединици, сам Хајнрих Химлер упућује писмо командном саставу јединице чији садржај указује да је разлог побуне пре свега био потцењивачки однос официра према војницима муслиманима.

Већина грађана Хрватске на референдуму се изјаснила за приступање ЕУ, којој би требало да се поштују закони, па тако и они о националним мањинама. Очигледно је да и међу будућим “Еуропејцима” има противника одредбе, по којима би и Србима требало омогућити да остварују своја права.

Миленија Митровић је 16. јануара била заробљена у свом дворишту са још шест чланова своје фамилије. Њеног супруга Радивоја злочинци су заклали. “ Заробили су нас и тукли водећи према селу Пољак. Ту су ме натерали да носим врећу опљачкане пшенице до 20 километара удаљеног села Карачићи.

Чуркин је посебно био оштар када се радило о случајевима Шешељ, Младић, Караџић и Хаџић. На пример, Чуркин је говорио о случају Шешељ који по њему изазива крајње негативне реакције због тога што се оптужени већ девет година налази у притвору а нема још увек чак ни пресуде у првостепеном поступку.

Наведени контраст без сумње указује на суштинску неједнакост по националном кључу оптужених пред Хашким трибуналом. Међутим, поред тога важно је бацити професионални поглед и на форму и садржај пресуде генералу Толимиру.

Мало ко је могао да претпостави да је мазохизам препознатљивих сегмената српске јавне сцене баш толико наглашен да су ведете медија с тим предзнаком, али и ТВ лица са другачијом репутацијом пожурили да чују шта о свему имају да кажу предсједници Хрватске.

Власти косовских Албанаца заслужују посебан помен, будући да су етничко чишћење спровели у најекстремнијој форми – потпуно су се ријешили српског и ромског живља. Древни косовски православни хришћански манастири су сада скоро једини остаци некада славног неалбанског живља.

Још један од важних механизама који оставља простор за уплив политике је чињеница да Трибунал нема надзор легислатора или неког спољног тела као што има било који нормалан суд. Осим годишњег извештаја о раду који се упућује Савету безбедности Трибунал апсолутно ником не полаже рачуне.

Због тога је СФРЈ била држава на пола, не зато што је заостала у неком развоју ка целини, него зато што је замишљена накарадно. А све из политичког страха и несигурности. Каква је држава била, тако је и брањена, на пола. Милошевићев рат био је типичан пример рата ,,на пола''.

Ако већина Срба тзв. хашки суд, према резултатима свих могућих истраживања, без резерве доживљава као антисрпски и неправедан – одакле било коме идеја да би такав суд могао да донесе било какву другу пресуду осим неправедне?